Zbog protesta poljoprivrednika najavljuje se da danas gotovo neće biti nijednog dela Nemačke koji će funkcionisati normalno
U Nemačkoj je počela "nedelja besa", protest poljoprivrednika koji od 7. januara na ulicama pokušavaju da se dignu glas i izbore protiv planiranih (a sada delimično povučenih) rezova u poljoprivrednom sektoru. Osim nezadovoljnih železničara, glas us digli i poljoprivrednici koji su alarmirali grad u nedelju uveče, kada su prvi traktori stigli u Berlin krećući se prema Brandenburškoj kapiji, ali to je samo bio početak, prenosi Bild.
Bavarsko udruženje farmera takođe planira da organizuje velike demonstracije u centru Minhena (8. januara). Poljoprivrednici koji učestvuju u protestu su počeli da se okupljaju na nekoliko tačaka izvan Minhena oko 6 sati, pre nego što su nastavili ka centru. Na Trgu Odeon je planiran miting od 11 do 13 časova.
Poljoprivrednici protestuju jer Vlada Nemačke planira da ukine subvencije za goriva. Ukidanje potpora u sektoru poljoprivrede je još sredinom decembra izazvalo reakcije i izvelo poljoprivrednike na ulice, a sinoć je na hiljade njih na traktorima stiglo u centar Berlina, najavljujući veliki protest širom zemlje. Mediji uveliko pišu da danas maltene neće biti nijednog dela Nemačke koji će "funkcionisati normalno", usled velikih blokada. Poljoprivrednicima su se, naime, pridružili i vinogradari, odnosno uzgajivači svinja.
Očekuju se blokade puteva i dalje akcije sa traktorima i drugom poljoprivrednom opremom. Bez obzira na to da li su skupovi ovakve vrste prethodno registrovani kod nadležnog organa ili ne - postavlja se pitanje gde je granica, koje norme važe za mitinge i gde su tzv. crvene linije?
Kako je objasnio profesor ustavnog prava, Folkter Boem Nesler (Volker Boehme-Neßler), sa Univerziteta u Oldenburgu, "demokratija cveta na demonstracijama".
"Svako mora da ima priliku da izrazi svoje mišljenje na jednostavan, jasan i precizan način – posebno sa drugima i sa jakim uticajem na javnost. Osnovno pravo na slobodu okupljanja, koje garantuje ustav, jedno je od najvažnijih za demokratiju. Ali, sloboda demonstracija nije neograničena, nasilje i krivična dela su crvene linije koje ograničavaju slobodu", rekao je on.
Prošle nedelje je, naime, bilo žestokih kritika nakon što su farmeri pokušali da upadnu na trajekt u Severnom moru, na kojem je (u svoje slobodno vreme) boravio vicekancelar Robert Habek (Zeleni).
Profesor Džozef Franc Lindner, koji se takođe bavi ustavnim pravom na Univerzitetu u Augsburgu, za Bild je rekao da svaka akcija mora biti unapred registrovana kod organa nadležnog za pravo okupljanja.
"Sastanci se mogu održavati samo u obimu i na način na koji su registrovani. To znači da ono što nije registrovano - nije ni zakonito. Ako je skup prijavljen, može se održati samo ovaj skup. Onda ne bi trebalo da bude blokade", dodao je Franc Lindner.
Dakle, zakoni važe za sve skupove, pa i za proteste. Kada je reč konkretno o blokadama, profesor Folker ističe da su one "u principu dozvoljene, sve dok su neizbežne".
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se od 8. januara hiljade učenika vraća u školske klupe, ali će zbog ovih blokada njihov dolazak u školu biti otežan, pa čak i onemogućen. Zasad nema većih mera, osim što su pojedine savezne države ove nedelje ukinule zabranu vožnje nedeljom za kamione, kako bi se sav teret na vreme prevezao.
"Nešto opasno se sprema. U ponedeljak će biti veoma veliki, verovatno i najveći protest u posleratnoj istoriji", rekao je jedan državni službenik, preneo je Bild.
(J.N./EURACTIV.rs)