Iako delimično ponavljanje neće promeniti većinu u nemačkom donjem domu Bundestagu, moglo bi da dovede do toga da neki poslanici izgube svoja mesta, a drugi da uđu u parlament.

Zbog teških grešaka u organizaciji saveznih izbora širom Berlina u septembru 2021, koje su dovele do izostanka glasačkih listića, dugih redova i otvaranja biračkih mesta mnogo duže nego što je planirano, 550.000 ljudi biće ponovo pozvano da glasa 11. februara 2024. godine.

Ovo dolazi nakon odluke saveznog ustavnog suda u decembru, kojom se u velikoj meri potvrđuje delimično ponavljanje izbora kako je predložio nemački Bundestag 2022. godine.

Iako delimično ponavljanje neće promeniti većinu u Bundestagu, moglo bi da dovede do toga da neki poslanici izgube svoja mesta, a drugi da uđu u parlament. Za trostranačku koaliciju kancelara Olafa Šolca (SPD/S&D), to bi mogao da bude još jedan korak nazad nakon nedavne krize zbog presude najvišeg suda o budžetskoj politici koalicije.

"Smatramo ove ponovljene izbore kao priliku", rekao je Karsten Lineman, generalni sekretar konzervativne opozicione stranke CDU (EPP), predstavljajući izbornu kampanju u decembru. Od utorka (2. januara), strankama je dozvoljeno da kače izborne postere u 455 pogođenih biračkih okruga, koji se prostiru širom Berlina.

"Želimo da pokažemo vladi 'semafora' znak za zaustavljanje, da stvari ne mogu dalje ovako", rekao je Lineman, misleći na Šolcovu tropartijsku koaliciju, dodajući da "Berlinci sada imaju priliku da to razjasne".

Prošle godine, državni izbori u Berlinu, koji su održani istog dana kada i savezni izbori u septembru 2021. godine, morali su biti ponovljeni u potpunosti, pri čemu je CDU bio prvi, a Kaj Vegner (CDU) preuzeo dužnost gradonačelnika nakon 21 godine SPD-a. vodio vlade.

Izvor: PinkTv/Screenshot

Berlin kao "trendseter"?

Ove godine, CDU se nada da će ponovni izbor u Berlinu "postaviti trendove" kažnjavanjem vladajuće koalicije socijaldemokrata, zelenih i liberala, za koju istraživanja pokazuju da je uglavnom nepopularna.

U istraživanju koje je Infratest Dimap sproveo za nemačkog emitera ARD u decembru, samo 17 odsto ispitanika je reklo da je zadovoljno učinkom savezne vlade, dok je 82 odsto reklo da je manje ili uopšte nije zadovoljno.

Nezadovoljstvo je poraslo prošle godine tokom višemesečnog spora unutar koalicije oko predloženog zakona o zabrani grejanja na naftu i gas, kao i nakon spora oko budžeta.

"U ovom trenutku imamo samo rezultate anketa instituta koji jasno pokazuju da 'semaforska' vlada proklizava u anketama", rekao je Lineman.

"Sada, po prvi put, dobijamo pouzdane brojke", dodao je on.

Dok CDU vodi u nacionalnim anketama sa 32 odsto, krajnje desničarska stranka AfD (ID) je druga sa 21 odsto, daleko ispred vladajućih Zelenih (15 odsto), Šolcovog SPD-a (14 odsto) i liberalnog FDP (Obnovi Evropu), 4 odsto.

Lider krajnje desnice u Istočnoj Nemačkoj

Kasnije ove godine, Nemačka će izaći na izbore za evropske izbore 9. juna zajedno sa višestrukim lokalnim izborima, ali će najviše pažnje biti na tri državna izbora u Istočnoj Nemačkoj u septembru, na kojima je AfD trenutno prva.

Anketa za Saksoniju pokazala je da AfD ima 37 odsto, ispred CDU sa 33 odsto. Šolcov SPD ne bi prešao cenzus od pet odsto potreban za obezbeđenje mesta u državnom parlamentu.

"Trenutne ankete su upozorenje za nas", rekla je za dpa ko-lider SPD Saskia Esken.

"U narednim mesecima, jasno ćemo staviti do znanja da je naša zemlja u opasnosti od velike štete ako AfD dobije političku moć", rekao je Esken, nazvavši stranku "velikom pretnjom demokratskoj kulturi, našem zajedničkom dobru i našoj poslovnoj klimi”.

(JA/EURACTIV.rs)