Više od trećine proizvedene hrane u svetu nikada se ne pojede, a ekonomski gubitak iznosi trilion dolara. Za to vreme, 700 miliona ljudi gladuje, upozorava objavljen dokument koji ima za cilj smanjenje otpada od hrane
Ovaj dokument podržalo je više od 50 svetskih organizacija. Obezbeđeno je početnih 300 miliona američkih dolara investicija za smanjenje otpada od hrane, piše eKapija.
Dokument "Smanjenje gubitaka hrane i otpada - Mapa puta za filantropiju" ističe kako vlade, privatni sektor i filantropi mogu zajedno da rade na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), istovremeno poboljšavajući globalnu sigurnost hrane, ishranu i prihode.
Inicijativa kojoj je doprinos dalo više od 50 globalnih organizacija, uključujući američku nevladinu organizaciju ReFED za otpad hrane, Koaliciju za hranu i zemljište, WRAP i Institut za svetske resurse - izlaže strategije za suočavanje sa gubicima hrane na farmama, kao i u lancu snabdevanja i na mestima prodaje.
700 miliona ljudi gladuje
Ovaj dokument upozorava da se više od trećine globalno proizvedene hrane nikada ne konzumira, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu.
Kako se navodi, bar 10% globalnih emisija uzrokovano je otpadom hrane, a mapa puta iscrtava da je pet regiona odgovorno za više od polovine ovih emisija: Kina, Evropska unija, Indija, Sjedinjene Američke Države i Brazil.
Gubici hrane na farmama i u lancima snabdevanja, zajedno sa otpadom na nivou maloprodaje i potrošača ujedno pogoršavaju i gubitak biodiverziteta.
I dok se to dešava, 700 miliona ljudi pati od gladi, upozorava dokument.
U izveštaju se navode primeri uspešnih inicijativa u Velikoj Britaniji, Japanu i Koreji, koje zajedno sa multinacionalnim kompanijama pokazuju da se otpad hrane može značajno smanjiti.
Međutim, kako se ističe, ne postoji univerzalno rešenje, a strategije se moraju prilagoditi sociokulturnom i ekonomskom kontekstu svake nacije.
Mapa puta ističe potencijalnu ulogu filantropije i dobrotvornog davanja i pruža preporuke fokusirane na pet centralnih pravaca:
- Postavljanje politike kako bi se pokrenula akcija;
- Smanjenje gubitaka hrane na farmama i u proizvodnji;
- Menjanje načina poslovanja privatnog sektora;
- Menjanje ponašanja i kulture potrošača;
- Podrška ljudima koji mogu koordinirati rad.
Dejna Ganders, izvršni direktor ReFED-a, ističe da je otpad hrane rešiv problem, a filantropsko finansiranje ključno za razvoj i širenje rešenja.
Dejvid Rodžers, internacionalni direktor WRAP-a, poručio je da nećemo zaustaviti klimatske promene ako ne popravimo stanje u prehrambenom sistemu.
"WRAP je pokazao šta se može postići kada okupimo prave aktere. Velika Britanija je videla smanjenje otpada u maloprodaji i proizvodnji od preko 30% i značajno smanjenje otpada hrane u domaćinstvima tokom vremena. Tokom proteklih šest godina, naš model dobrovoljnog sporazuma uspešno je primenjen u više zemalja dok sarađujemo sa sjajnim nacionalnim partnerima kako bismo ostvarili promene. Znamo da ovakav pristup funkcioniše, ali moramo povećati obim i brzinu napora kako bismo imali bilo kakvu šansu da ispunimo Cilj održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG) 12.3. Ovaj dokument pokazuje put. Sada nam je potrebno da donatori budu katalizator promena koje su svetu tako hitno potrebne".
(M.A./EURACTIV.rs)