Albanski devizni kurs je kurs fleksibilnog režima, koji fluktuira u zavisnosti od ponude i potražnje, kao što je tipično za ekonomiju slobodnog tržišta. Ali veruje se da je trenutna situacija veštački stvorena.
Oko 30% albanskih poljoprivrednih izvoznika bankrotiralo je 2023. godine zbog velikih gubitaka uzrokovanih značajnim jačanjem leka u odnosu na evro tokom poslednjih meseci, što je dodatno pogoršalo krizu troškova sa kojom se preduzeća u ovoj oblasti već suočavaju.
U julu, EURACTIV je izvestio da se farmeri pšenice bore sa cenom pšenice koja je niža od proizvodnih troškova i da su zabrinuti oko kvaliteta zbog lošeg vremena, što je dovelo do toga da nepožnjevena pšenica ostaje na poljima, a poljoprivrednici ostaju bez prihoda. Oni su takođe naveli probleme sa kursom evro-lek kao značajan izazov za njihovo poslovanje.
Ali situacija je sada takva da utiče na sve vrste poljoprivrednih izvoznika.
Od proleća, vrednost evra u odnosu na lek je pao na istorijski minimum od nešto više od 100 leka za jedan evro. To znači da lokalni proizvođači koji svoje račune i radnike plaćaju lekom, a za robu dobijaju u evrima, gube značajan prihod.
"Ovde evro svakodnevno pada, a od izvoza robe do naplate faktura gubici su veoma veliki. Kompanije koje se bave izvozom su u velikoj krizi zbog kursa. Skoro 30 odsto poljoprivrednih izvoznika je bankrotiralo", rekao je Loran Muljiki, predsednik Udruženja izvoznika poljoprivrednih proizvoda.
Slabost i volatilnost evra takođe izaziva probleme poljoprivrednicima koji prodaju robu po dnevnim cenama, ali koji primaju uplate iz inostranstva do 45 dana nakon izvršene transakcije.
U 2016. jedan evro je bio 140 leka, što je u proseku palo na 119 leka u 2022. Ali 21. jula 2023. stopa je pala na nešto više od 100 leka za evro. U vreme pisanja, stopa je porasla na 109, ali je malo optimizma u pogledu stabilnosti.
Postoji nekoliko različitih hipoteza o tome šta se krije iza pitanja evro-lek. Prvo, značajan priliv turista - skoro 50% više nego prošle godine - doveo je do povećanja potražnje za albanskim lekom.
Dok je lek zvanična valuta, evro se široko koristi, posebno u velikim gradovima i primorskim oblastima. EURACTIV je ovog leta primetio da se plaćanja vrše u lekima i da se kusur automatski daje u evrima, a mnoge cene su navedene u evrima u turističkim oblastima od severa do juga.
Guverner Centralne banke Gent Sejko rekao je tokom leta da turizam i "kupovina nekretnina od strane nerezidenata" stoje iza priliva dodatnih evra u privredu.
Međutim, analitičar i politički komentator Neritan Sejamini napisao je na Fejsbuku da ponuda i potražnja i ovaj priliv nisu dovoljni da izazovu trenutnu situaciju.
"Donekle jačanje leka je došlo od neformalnih ekonomskih faktora ili na albanskom: neformalna ili kriminalna ekonomija." On je rekao da vlada i Banka Albanije mogu da pomognu u rešavanju ovog pitanja snižavanjem kamatnih stopa na lekove, podizanjem nivoa obaveznih bankarskih rezervi u valuti, povećanjem javne potrošnje i smanjenjem poreza.
Tipično, albanski devizni kurs je kurs fleksibilnog režima, koji fluktuira u zavisnosti od ponude i potražnje, kao što je tipično za ekonomiju slobodnog tržišta. Ali veruje se da je trenutna situacija veštački stvorena.
"Ni banka ni vlada ne preduzimaju ništa jer ova situacija proizilazi iz smišljenog ekonomskog modela koji bi za nekoliko godina mogao biti poguban za albansku ekonomiju i politiku", dodao je Sejamini.
Vlada je najavila neke mere za upravljanje situacijom, uključujući oslobađanje od poreza na dobit na najmanje dve godine za proizvođače koji izvoze više od 70 odsto svojih proizvoda. Ali ovo nije dovoljno da se situacija popravi.
Što se tiče privrede Albanije, tokom poslednjih pet godina, zabeležila je skroman rast od oko 3%, 1,5 procentnih poena manje od potencijala koji je procenio Međunarodni monetarni fond. Uprkos tome, zemlja prolazi kroz značajan građevinski bum, a cene kupovine i zakupa rastu, premašujući više od 5000 evra po kvadratnom metru u centru Tirane i na obali.
Kontrast između sporog ekonomskog rasta i buma cena nekretnina, inflacije i jačanja lokalne valute mogao bi biti povezan sa prisustvom crnog novca u privredi, smatra Gjergi Erebara, novinar BIRN-a.
U jednom delu, on je napisao da postoje tri moguća rešenja: obračun organa za sprovođenje zakona u vezi sa izvorom prihoda koji se koristi u građevinarstvu i politička poruka da u zemlji nisu dobrodošla nezakonita sredstva moglo bi da pomogne, ali se čini malo verovatnim, on piše.
Drugo rešenje je da se ništa ne uradi tako da lek dođe do tačke u kojoj oni koji ubrizgavaju nezakonita sredstva gube novac kada troše svoje evre zbog kursa, ali to rizikuje da dodatno naruši sposobnost zemlje da proizvodi proizvode, uključujući poljoprivrednu robu.
Dok se imovina, svakodnevne stvari i usluge poput zabave, pa čak i goriva mogu platiti u evrima, zvanični prelazak sa leka na evro za sada nije u planu. Lek ostaje jedina opcija kada je u pitanju plaćanje poreza, taksi, komunalija i, naravno, plata zaposlenih koji bi radije bili isplaćeni u leku dok je jak.
Izvoznici su zabrinuti što albanska privreda postaje sve nekonkurentnija za proizvodnju i poljoprivredu. Na lokalnom nivou, da bi pokrili rastuće troškove, loše vremenske prilike koje su uticale na useve i nedostatak radne snage, poljoprivrednici su morali da povećaju cene svoje robe.
Trenutno su cene paradajza, krastavca, dinje, luka i krompira duplo veće od prošlogodišnje, a poljoprivrednici kažu da će cene ostati visoke.
Oni su još teže pogođeni nedostatkom finansijskih sredstava i subvencija, jer su trenutno subvencije određene na oko 200.000 leka po hektaru po sezoni za najviše dve sezone na površinama ne manjim od jednog hektara. Ovo isključuje mnoge poljoprivrednike koji imaju manje od jednog hektara zemlje da se kvalifikuju za šemu.
U još jednom udaru, finansiranje EU kroz projekat subvencionisanog finansiranja IPARD-a obustavljeno je zbog tekuće istrage Kancelarije za borbu protiv korupcije (OLAF), koja je utvrdila sumnje u nepravilnosti u isplati sredstava. Istraga je u toku, a albansko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da nema nepravilnosti, dodajući da je ovo "potpuno administrativni proces koji omogućava verifikaciju sistema kontrole od strane akreditovanih struktura koje će preduzeti neophodne mere za nastavak normalne nadoknade od strane EU."
Iz ministarstva insistiraju da su to normalni procesi i procedure EU u kojima postoji "potreba da se provere troškovi za koje se sumnja da aktivnosti nisu u skladu sa utvrđenim pravilima".
Ministarstvo je saopštilo da je u kontinuiranoj saradnji sa OLAF-om i DG AGRI, obezbeđujući "punu transparentnost kao što su to činili od prvog dana akreditacije".
(EURACTIV.rs)