Nedavne obilne padavine u Sloveniji i južnoj Austriji dovele su do šteta u poljoprivrednom sektoru, koje su samo u Austriji procenjene na 220 miliona evra, a u Sloveniji na više od 500 miliona evra.
Zbog katastrofalnih posledica obilnih padavina i sa usevima koji su u mnogim delovima Evrope pogođeni teškom sušom, Brisel preduzima korake da ublaži udarac koji je pretrpeo sektor proizvodnje voća, povrća i vina.
Ovogodišnje proleće i leto u Evropi su doživeli niz ekstremnih vremenskih pojava, koje su, između ostalog, ostavile traga na poljoprivrednu proizvodnju.
Nedavno su obilne padavine u Sloveniji i južnoj Austriji početkom avgusta dovele do šteta u poljoprivrednom sektoru. U Austriji, HV, glavna poljoprivredna osiguravajuća kuća, procenio je štetu na 220 miliona evra, u poređenju sa 170 miliona evra izazvanih poplavama 2022. godine, rekao je generalni direktor Kurt Vajnberger.
U Sloveniji podaci o poljoprivrednim štetama tek treba da budu objavljeni, dok je premijer Robert Golob ukupnu štetu procenio na više od 500 miliona evra.
S druge strane, mnogi delovi Evrope i dalje se suočavaju sa ekstremnom sušom, prema nedavnim podacima Evropske opservatorije za sušu. U prvih 10 dana avgusta - poslednjeg izmerenog perioda - skoro četvrtina teritorije EU bila je "upozorena" zbog deficita vlage u zemljištu, ili u stanju "uzbune", što je najviši nivo upozorenja ove opservatorije, zbog posledica na vegetaciju regiona.
Dok su teške suše ovog proleća pogodile Pirinejsko poluostrvo i druge delove južne Evrope, najnovije suše više su zahvatile sever Evrope.
Prema junskom izveštaju Opservatorije za sušu, ovo posebno utiče na regione Baltičkog mora, Skandinavsko poluostrvo, Veliku Britaniju, Irsku i Nemačku, gde se "pojavljuje zabrinutost za useve".
Suša i dalje utiče na južnu Evropu
Međutim, dok se južna Evropa "polako kreće ka fazi oporavka od suše" prema izveštaju, prolećna suša ostavila je traga na poljoprivrednu proizvodnju. Nedavne kiše "nisu uravnotežile efekte stalnog nedostatka padavina i toplotnih talasa", sa "teškim" uticajima na useve i vegetaciju, zaključuje se.
U tom kontekstu, Evropska komisija je ranije ovog meseca preduzela korake da ublaži udarac koji je pretrpeo sektor proizvodnje hrane, na prvom mestu voća, povrća i vina.
Proizvodnja voća i povrća u nekoliko regiona EU "dramatično je oštećena" zbog "teških nepovoljnih meteoroloških prilika" tokom proleća, rekao je portparol Komisije 11. avgusta.
Mnogi vinogradari, u međuvremenu, nisu bili u mogućnosti da završe neophodne mere u vezi sa sadnjom "u najpovoljnijem roku", dodao je portparol.
Da bi se situacija ublažila, "paket fleksibilnosti" koji je Komisija uvela 8. avgusta trebalo bi da omogući državama članicama i poljoprivrednicima više slobode u okviru programa EU za ovaj sektor do kraja godine.
Tržišne mere
Paket dozvoljava određena odstupanja kako u okviru nacionalnih strateških planova, kroz koje zemlje sprovode program subvencija EU za poljoprivredu, tako i u tzv. Zajedničkoj organizacija tržišta, koja predstavlja tradicionalnu sigurnosnu mrežu poljoprivrednika u slučaju tržišne krize.
Pored toga, Komisija je uvela odstupanja od šeme odobrenja za sadnju vinove loze kako bi osigurala da proizvođači koji nisu bili u mogućnosti da primene dozvole za sadnju u praksi zbog poplava neće izgubiti svoja prava.
Koraci su usledili nakon što je Komisija već krajem juna uvela tržišne mere za sektor vina, koje su usledile sa ciljem da se državama članicama omogući da se izbore sa viškom vina na tržištu.
Zato je izvršna vlast EU dozvolila nacionalnim vladama da pokrenu takozvanu "kriznu destilaciju" kako bi proizvođači izbegli pad cena zbog velikog prinosa iz prethodnih godina.
To u praksi znači da će do sredine oktobra višak vina biti destilovan i povučen sa tržišta, dok će se tako dobijeni alkohol naknadno koristiti u neprehrambene svrhe.
(EURACTIV.rs)