Nova nemačka uredba, koja će stupiti na snagu za šest meseci, predviđa da je obaveza navođenja zemlje porekla proizvoda proširena od prethodno upakovanog mesa do neupakovanog svinjskog, živinskog, ovčijeg i kozjeg mesa.
Nemačka vlada usvojila je u sredu (26. jula) uredbu kojom se proširuje obim obavezne oznake porekla za meso nakon što je ministar poljoprivrede Džem Ozdemir rekao da Evropska komisija nije ispunila svoje obećanje o predlogu na nivou EU.
Tropartijska vlada se obavezala da će se izboriti za označavanje porekla mesa u svom koalicionom sporazumu, ali Ozdemir je oklevao da uvede obaveznu oznaku, umesto toga zalagao se za uključivanje oznake porekla širom EU u predlog Komisije o obeležavanju hrane, što se u početku očekivalo pre kraja 2022. godine.
Ali pošto predlog tek treba da bude podnet, Berlin je odlučio da uzme stvari u svoje ruke.
"Nažalost, suprotno svojoj najavi, Komisija nije iznela predlog rešenja za celu EU", rekao je Ozdemir, dodajući da ga je Komisija uverila da će odredbe o označavanju porekla biti deo predloga.
"I druge zemlje članice su već uvele nacionalno zakonodavstvo", rekao je on.
Italija je već usvojila neke nacionalne šeme za preciziranje porekla paradajza koji se koristi u sosu od paradajza, pirinča i durum pšenice u testeninama, dok drugi, uključujući Francusku, Španiju, Grčku i Finsku, imaju šemu za poreklo mleka.
Nova nemačka uredba, koja će stupiti na snagu za šest meseci, predviđa da je obaveza navođenja zemlje porekla proizvoda proširena od prethodno upakovanog mesa do neupakovanog svinjskog, živinskog, ovčijeg i kozjeg mesa. Neupakovano goveđe meso je već bilo obuhvaćeno obaveznim etiketiranjem.
"Kao sledeći korak, takođe želimo da proširimo označavanje porekla na hranu koja se sprema za ketering", dodao je Ozdemir.
Kraj predloga za etiketiranje?
Osim označavanja porekla mesa, Nemačka je dugo pokazivala veliko interesovanje za očekivani predlog Komisije za obeležavanje hrane i, tokom svog predsedavanja Savetom EU 2020. godine, zemlja ga je postavila kao prioritet poljoprivrede i hrane.
Ovo uključuje označavanje ishrane - jedan od najspornijih aspekata očekivanog predloga Komisije, zbog podele između protivnika (kao što su Italija ili Španija) i zagovornika (uključujući Nemačku) NutriScore-a (označavanja bojama).
Odluka Berlina da na nacionalnom nivou naplati obavezno označavanje porekla dolazi usred sve veće sumnje da li će izvršna vlast EU ipak podneti svoj dugo očekivani predlog za označavanje pre kraja sadašnjeg mandata, što će se desiti sledećeg proleća.
Uprkos činjenici da je Komisija nagovestila da će predlog doći u drugom kvartalu 2023. nakon što je prezentaciju pomerila sa kraja 2022. godine, još uvek nije primećen napredak po ovom pitanju. A s obzirom na to da su izbori za EU zakazani za 9. jun 2024, svako dalje odlaganje verovatno će značiti da zakon neće biti usvojen na vreme.
Domaći pritisak, brige o zajedničkom tržištu
Odluka takođe dolazi usred pritiska poljoprivrednika, koji su tvrdili da ih odluka Berlina da uvede obaveznu oznaku o dobrobiti životinja stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druge evropske proizvođače i na taj način preinačuje zajedničko tržište EU.
Prema Nemačkom udruženju poljoprivrednika, obavezna oznaka porekla bi pomogla da se ovo izbalansira dajući nemačkim proizvođačima prednost pouzdane oznake "Made in Germany".
U tom kontekstu, Ozdemir je više puta naglašavao da za njega dobrobit životinja i označavanje porekla idu ruku pod ruku, ali da je obim označavanja porekla ograničen zakonima EU.
Evropski sud pravde presudio je krajem 2020. da su nacionalne mere obaveznog označavanja porekla dozvoljene samo ako su opravdane, na primer, za zaštitu javnog zdravlja ili za sprečavanje prevare u vezi sa hranom.
Stoga zemlje moraju zvanično da obaveste Evropsku komisiju kada uvode odredbe vezane za označavanje porekla.
Međutim, portparol nemačkog ministarstva poljoprivrede rekao je EURACTIV-u da obaveštenje u ovom slučaju nije potrebno jer zemlja samo proširuje obim postojećeg označavanja, a ne uvodi novo.
(EURACTIV.rs)