Od nedavnih vremenskih nepogoda, pored objekata, stradali su i usevi, najviše voće i povrće. Štete od vremenskih nepogoda u poljoprivredi još se sumiraju, a za sada je procenjeno da je šteta veća od 25 miliona evra.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović kaže za RTS da je jako nevreme koje je zahvatilo Srbiju u dva navrata načinilo štetu voćarima od preko 25 miliona evra, kao i da je najviše stradao fruškogorski region, ali i centralna Srbija.
"Ova godina je jako specifična. Imali smo zaista velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina su takođe napravile štetu. I sad ovo, poslednje nevreme što se desilo, olujni vetrovi i sama tuča od grada napravili su veliku štetu, ne samo u Vojvodini nego i u celoj centralnoj Srbiji", rekao je Keserović.
Prema njegovoj proceni, nevreme je smanjilo rod za otprilike pet odsto.
"Ako sada računamo sve voćne vrste koje nisu obrane, kao što su šljiva, jabuka, kruška, to je oko milion tona ili pet odsto, to je oko 50.000 tona. Ako je samo kilogram voća oko 50 evrocenti, znači ja procenjujem da je šteta otprilike preko 25 miliona evra na nivou cele Srbije", kaže Keserović i dodaje da je najviše stradao fruškogorski region.
"Tamo se nalaze najintenzivniji zasadi, zasadi sa protivgradnom mrežom. Samo na Fruškoj gori je zabeleženo preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom. To su pretežno zasadi jabuke i kruške. Zna se da je za podizanje jednog hektara takvog zasada potrebno 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa. Znači to je na 100 hektara gubitak oko 4,5 miliona evra. Ako taj proizvođač treba da podigne novi zasad, on mora ponovo da uloži u takav sistem 35.000 do 40.000 evra", kazao je on.
Stručnjak napominje i da ne pamti da je u prethodnih trideset pet godina, u trećoj dekadi jula, došlo do ovakvih olujnih vetrova.
(EURACTIV.rs)