Novi predlog Evropske komisije za zakon o nadzoru zemljišta zaostaje za početnom ambicijom da se zemljištu da zaštićeni status poput onog koji imaju vazduh ili voda, kažu zakonodavci i aktivisti Zelenih
Sa 70% zemljišta u celoj Evropskoj uniji koje je u nezdravom stanju, Evropska komisija predlaže da se ova oblast reguliše na nivou Unije po prvi put novim zakonom o nadzoru zemljišta koji je podnet u sredu (5. jula).
„Zdrava tla su suštinski deo rešenja za jačanje otpornosti na prirodne katastrofe, pomažu nam da postignemo klimatsku neutralnost, vratimo gubitak biodiverziteta i izborimo se sa dezertifikacijom", rekao je komesar EU za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus tokom predstavljanja predloga.
„Popunjavamo veliku pravnu prazninu da bi tlo - zajedno sa vazduhom, vodom i morskim okruženjem - bilo u pravnom aktu EU", naglasio je on.
Kao deo strategije Unije za zemljište, koja je predstavljena 2021. godine, Komisija je prvobitno predvidela Zakon o zdravlju zemljišta koji će zemljištu dati isti pravni status koji vazduh i voda već imaju u EU. Do trenutka kada je zakon predstavljen, njegov naziv se promenio u Zakon o nadzoru zemljišta.
Definisanje i praćenje
Shodno tome, zakon se fokusira na utvrđivanje „definicije zdravlja zemljišta", kao i „okvira za praćenje zdravlja zemljišta", rekao je Sinkevičijus, dodajući da će ovaj okvir objediniti podatke iz nacionalnih agencija, kao i iz Kopernikusa, programa EU za praćenje ekološke evolucije planete iz svemira.
Prema predlogu, zemlje članice bi bile u obavezi da u roku od pet godina prikupe podatke o zdravlju zemljišta i procene ih u skladu sa metodologijom koja je usaglašena u celoj EU.
Ovi podaci bi bili prikupljeni zajedno sa istraživanjem iz Kopernikusa, kako bi se dobila slika zdravlja tla širom Unije.
Direktiva takođe ima za cilj da utre put poljoprivrednicima kako bi povećali svoje prihode putem dobrovoljnog sistema sertifikacije zdravlja zemljišta, koji bi trebalo da ide ruku pod ruku sa nedavno predloženim standardima sertifikacije za proizvodnju ugljenika, objasnio je Sinkevičijus.
Međutim, dok tekst „predlaže održive sisteme upravljanja i regenerativne prakse" putem kojih poljoprivrednici mogu poboljšati zdravlje zemljišta, on ne sadrži obaveze za njih ili zemlje članice da preduzmu druge radnje, osim praćenja.
Razvodnjene ambicije
Prema mišljenju zelenih zakonodavaca i ekologa, promena naziva zakona takođe signalizira da ambicija zakona nije ono što je Komisija prvobitno tvrdila da će biti.
„Predlog koji je Komisija danas predstavila za "Direktivu o praćenju zemljišta" nema nikakve veze sa "Zakonom o zaštiti zemljišta", kao što je Komisija najavljivala u svojoj Strategiji za zemljište", rekao je član Evropskog parlamenta iz Zelenih Martin Hojsling.
S ciljem da se sva tla u EU do 2050. godine predstavljaju samo kao mogućnost, a ne kao obavezujući cilj, i bez obaveze za zemlje članice da preduzmu mere za zdravlje zemljišta, predlog je „veoma slab, na moje veliko žaljenje", dodao je on.
„Preimenovanje „Zakona o tlu" sugeriše da se fokus premestio na jednostavno posmatranje zdravlja tla, umesto na obezbeđivanje njegovog poboljšanja", takođe je rekla Karolin Hajnzel, pomoćnik službenika za politiku u Evropskom birou za životnu sredinu (EEB).
Prema rečima učesnika kampanje, „predlog ne ispunjava očekivanja jer ne uključuje pravno obavezujuće ciljeve ili zahteva obavezne planove".
Strah od EPP?
U međuvremenu, evropski poslanici iz Zelenih Tomas Vajc i Sara Viner sumnjali su da je intenzivno lobiranje protiv ekoloških mera u poljoprivredi od strane grupe desnog centra EPP poslednjih meseci ono što je dovelo do ovakve direktive.
Direktiva je „masovno razvodnjena zbog straha od antiekološke kampanje Evropske narodne partije", rekao je Vajc u saopštenju.
Upitan tokom konferencije za novinare da li je to tačno, Sinkevičijus je rekao da je novi zakon o zemljištu ipak „veliki korak napred", ističući da je to prvi put da je Komisija uspela da predloži zakon o zemljištu na nivou EU.
„Ovo nije jednostavan zakon", naglasio je on.
Takođe, tvrdio da je definisanje i praćenje zdravlja zemljišta, kao što je predviđeno predlogom, neophodan „prvi korak" ka poboljšanju stanja zemljišta u EU.
U međuvremenu, potpredsednik Komisije Frans Timermans rekao je da bi paket zakonskih predloga koji je deo zakona o zemljištu mogao pomoći u ublažavanju razlika sa EPP.
„Pokušali smo da izgradimo mostove između ovih različitih pozicija i možda bi nam ovi predlozi mogli da pomognu", rekao je on.
Ovaj predlog je pozdravio i proizvođač đubriva IARA kao „važan korak ka sveobuhvatnom i koherentnom okviru za kontinuirano poboljšanje zdravlja zemljišta u EU".
Prehrambena industrija je, međutim, bila manje entuzijastična.
„Trenutno postoji značajan nedostatak u finansiranju da bi se ispunile ambicije EU za bolje zdravlje zemljišta", navodi se u saopštenju udruženja prehrambene industrije "FoodDrink Europe".
Dok zakon „pruža dobru osnovu za deskriptore zemljišta, indikatore i prakse održivog upravljanja zemljištem, nedostaju mu jasne smernice i inovativni alati za korišćenje i obnovu zemljišta od strane aktera poljoprivredno-prehrambenog lanca", dodali su oni.
O predlogu koji je podnela Komisija sada će raspravljati Evropski parlament, kao i zemlje članice, koje mogu da predlože izmene pre nego što se zajedno dogovore o konačnoj verziji.
Međutim, za sada je nejasno da li se ovaj proces može okončati pre izbora u EU sledećeg juna.
(EURACTIV.rs)