Iako je uvođenje socijalnog stuba kao dela reformisane Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) EU bio korak u pravom smeru, novi instrument isključuje sektore u kojima su kršenja prava radnika najizraženija.
Reformom ZPP koja je stupila na snagu ove godine, direktne subvencije farmama su delimično uslovljene poštovanjem socijalnih i radnih standarda, što je korak koji treba da spreči farme koje ne ispunjavaju zakonske uslove da dobiju puna sredstva EU.
Međutim, prema samoj Evropskoj komisiji, dok su uvođenje ovog socijalnog uslovljavanja mnogi pozdravili kao veliki napredak, značajna ograničenja ostaju u praksi.
„Postoji niz nedostataka jer se odnosi samo na direktna plaćanja", rekla je Margaret Bejtson-Misen, šefica Odeljenja za društvenu održivost u odeljenju za poljoprivredu Komisije (DG AGRI), na nedavnom EURACTIV događaju.
Direktna plaćanja farmama po površini čine veliki deo sredstava CAP-a, ali ne obuhvataju sve poljoprivredne sektore. Na primer, podrška EU je drugačije organizovana za hortikulturu, a farme primaju vrlo malo direktnih plaćanja.
To znači da se mehanizam socijalnog uslovljavanja, kojim zemlje EU mogu da uskrate direktna plaćanja farmama koje ne ispunjavaju uslove, ne primenjuje na mnoge farme voća i povrća, iako „tu zapravo postoji većina zloupotreba, posebno za sezonske i neformalni radnike", naglasila je Bateson-Misen.
Prema rečima zvaničnika, činjenica da je o uključivanju novog socijalnog stuba odlučeno prilično kasno tokom procesa reforme ZPP što znači da „nismo imali vremena da razmotrimo kako bismo mogli da primenimo mehanizam na druge sektore".
Međutim, u budućnosti bi Komisija mogla da radi i na uključivanju takvih sektora, dodala je ona.
Ukazala je i na drugo ograničenje mehanizma: „Pošto se društvena uslovljenost oslanja na postojeće sisteme kontrole u državama članicama za radna i socijalna pravila, ona će biti samo tolika koliko su ti sistemi dobri.
Osim što su odgovorne za praćenje usaglašenosti sa standardima socijalne uslovljenosti, države članice takođe određuju koliko bi sredstva CAP farme trebalo da budu smanjena nakon kršenja ovih pravila.
Ova nacionalna fleksibilnost izazvala je kritike od strane sindikata i aktivista.
„Vidimo kao moguću slabost to što se mehanizmi za sprovođenje i kontrolu društvenog uslovljavanja oslanjaju na postojeće provere i kontrole u državama članicama, gde već znamo da ima mnogo poteškoća", istakli su Kristjan Bragason, generalni sekretar Evropske federacije za hranu i poljoprivredu , i Turistički sindikati (EFFAT).
U međuvremenu, iz perspektive poslodavaca, nacionalna fleksibilnost je mač sa dve oštrice, ocenila je Klaudija Merlino iz Grupe poslodavaca profesionalnih poljoprivrednih organizacija u EU (GEOPA-COPA).
S jedne strane, upozorila je ona, prepuštanje obima sankcija državama članicama moglo bi dovesti do nejednakog igrališta za proizvođače u različitim zemljama EU, što bi moglo biti pogoršano različitim nivoima marljivosti u praćenju.
S druge strane, kaže ona, takva fleksibilnost odražava veoma različite poljoprivredne strukture širom EU i znači da zemlje mogu da prilagode društvene uslovljenosti svojim situacijama.
Dobar početak
Uprkos problemima koji ostaju, međutim, Bejtson-Misen je istakla da je uvođenje socijalnog uslovljavanja značajan korak ka boljoj zaštiti poljoprivrednih radnika.
„Možda se čini da nije dovoljno, ali je veoma važan početak", naglasila je ona.
„Sada kada mehanizam postoji, možemo ga dodati u budućim reformama ZPP-a", istakla je.
Slično tome, Bragason je takođe pozdravio uvođenje socijalnog uslovljavanja kao „ključnu pobedu poljoprivrednika i mnogih odgovornih poslodavaca", iako to ne može biti jedino rešenje.
„Ima velikog potencijala za podizanje standarda rada u jednom od najizazovnijih i najsigurnijih sektora privrede", naglasio je on.
(EURACTIV.rs)