EVROPSKA UNIJA PRED MORALNIM IZBOROM: Na šta je sve spremna zarad dobrobiti životinja?

„Moralni izbor" odvajanja standarda dobrobiti životinja od produktivnosti je trenutno najveće pitanje, prema šefu Evropske komisije za pitanja dobrobiti životinja. I dok zainteresovane strane kažu da su voljne za to, dodaju da im je potrebno više sredstava.

Evropska komisija trenutno razmatra zakone EU o dobrobiti životinja u okviru vodeće prehrambene politike EU, strategije "Od njive do trpeze".

Predlog, za koji se očekuje da će biti predstavljen u septembru, trenutno prolazi kroz procenu uticaja različitih opcija koje su na raspolaganju izvršnoj vlasti EU.

Procena koja je procurila pokazuje tendenciju ka praćenju preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), čiji nedavni naučni izveštaji zaključuju - između ostalog - da je uzgoj bez kaveza najefikasniji u smislu dobrobiti životinja.

Takođe, ukazuje se da Komisija prihvata sve više poziva građana da se podrže i podignu standardi dobrobiti životinja, kao što je Evropska građanska inicijativa (ECI) „Okončajmo doba kaveza".

„Postoji jasan zahtev evropskih građana da standardi dobrobiti životinja prate tempo naučne i tehnološke revolucije", rekao je Andrea Gavineli, šef jedinice za dobrobit životinja u Službi za bezbednost hrane Komisije (DG SANTE) na nedavnom događaju u Briselu.

Ali, prema Gavineliju, „aktuelno pitanje" je „moralni izbor" da li će EU biti „dovoljno hrabra" da ovu promenu odvoji od ekonomske održivosti i produktivnosti.

Međutim, dok je pominjao inicijativu „Okončajmo doba kaveza", on je istakao da „treba zaista da razmotrimo održivost ove odluke, ali ne možemo da se odreknemo ove ideje per se ako nije održiva."

„Činjenica da možete sebi priuštiti da poštujete svoje moralne težnje u svakodnevnom životu je najbolja stvar, ali kompromis vam je potreban svaki dan - zato je danas veoma teško to izmeriti u smislu ove dimenzije, i odnosa između morala i tržišta", dodao je on.

Međutim, on je uveravao da „imamo instrumente ako planiramo odgovarajuću reviziju, da stvorimo kapacitete za sve koji žele da učestvuju u ovome", dodajući da će sledeća Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) „morati da se bavi ovom moralnom dimenzijom".

Spremnost, ali nedovoljno sredstava

Dok su zainteresovane strane pokazale otvorenost prema ideji da se žrtvuje deo produktivnosti kako bi se podigli standardi dobrobiti životinja, oni su naglasili da EU mora da obezbedi više sredstava za kompenzaciju poljoprivrednicima.

„Poljoprivrednik će rado nasumično potrošiti 10.000 evra na četku za krave, što neće imati apsolutno nikakav uticaj na produktivnost", rekao je farmer i potpredsednik udruženja mladih farmera CEJA, Tomas Dafi.

„Ali problem je u tome što ako želite veće promene, ako želite još više poboljšanja dobrobiti životinja koja nisu deo proizvodnje, morate da uzmete u obzir socio-ekonomske faktore", naglasio je on.

Prema Dafiju, to znači - na primer - plaćanje poljoprivrednicima kako bi im bilo kompenzovano uloženo, uzimajući u obzir veličinu farme, ili da nacionalna tela „jednostavno obezbeđuju sredstva za to".

Isto tako, za Džo Svabe, direktorku javnih poslova u evropskoj sekciji nevladine organizacije "Humane Society International", postoji potreba da se „finansira tranzicija".

Ona je takođe dodala da su zemlje članice „vrlo malo iskoristile" sredstva dostupna u okviru prethodne ZPP za dobrobit životinja.

„Ne verujem da je to nedostatak dobre volje od strane farmera", rekla je ona, dodajući da bi prioritet trebalo da bude prebačen na organizovanje sistema sa boljom brigom o životinjama i na obezbeđivanje finansija i mogućnosti da se te stvari zaista postave kako treba.

Međutim, potpredsednica Federacije veterinara Evrope Mete Uldal je takođe istakla da EU, pored davanja podsticaja, treba da „pazi da ne odlučujemo previše i da to onda ne sprovodimo".

Ona je insistirala na tome da, na primer, „zaista dobroj odluci" o nametanju redovnih poseta veterinaru „i dalje treba dosta za izvršenje".

(EURACTIV.rs)