Prema vladi u Kijevu, uništavanje brane Kahovka, koje je dovelo do teških poplava u delovima Ukrajine, verovatno će uticati i na poljoprivrednu proizvodnju i na izvoz.
U napadu je u utorak (6. juna) srušena brana na jugu Ukrajine, što je dovelo do poplave u dvadesetak sela i prisiljavanja 17.000 ljudi na evakuaciju.
Osim neposrednih humanitarnih posledica, poplave bi mogle imati i značajan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji, upozorilo je nekoliko ministarstava.
U saopštenju objavljenom u sredu, ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će oko 10.000 hektara poljoprivrednog zemljišta biti pogođeno poplavama samo na desnoj obali reke Dnjepar koju drže Ukrajina, a „nekoliko puta više na levoj obali" koja je trenutno pod ruskom kontrolom.
„Detaljne informacije biće poznate u narednim danima, nakon analize informacija i slika o veličini poplave", dodaje se u saopštenju.
Ministarstvo je takođe upozorilo na prekide u vodosnabdevanju „31 sistema za navodnjavanje" za polja u Dnjepropetrovskoj, Hersonskoj i Zaporožskoj oblasti.
Posledice
„Posledice će biti u više dimenzija", rekao je zamenik ministra ekonomije, Taras Kačka, dodajući da to uključuje i štete navodnjavanju.
Dok je Kačka rekao da srušena brana neće uticati na ceo poljoprivredni sektor u zemlji, jer su „svi regioni Ukrajine veoma važni za poljoprivredu", on je kazao da će šteta za proizvodnju hrane „biti tu".
Kačka je takođe ukazao na uticaj na saobraćajnu infrastrukturu, a samim tim i na budući izvoz poljoprivrednih proizvoda preko Dnjepra i Crnog mora.
Trenutno je ugovor o crnomorskom žitu između Kijeva i Moskve, koji treba da omogući izvoz ukrajinskog žita preko njenih crnomorskih luka, zaustavljen nakon što je Rusija blokirala registraciju brodova u ukrajinskim lukama, navodi Kijev.
Kada crnomorske luke budu deblokirane, štete nastale zbog slomljene brane mogle bi da otežaju ponovno povećanje izvoza, rekao je Kačka.
Olja Korbut, saradnica Centra za analizu evropske politike (CEPA), rekla je u saopštenju da će na ovaj način „napad pogoditi ne samo Ukrajinu, već i ostale crnomorske zemlje".
„Zbog uništenja sistema za navodnjavanje agrarne južne Ukrajine, ionako skromni izvozni kapacitet ukrajinskog žita će se još više smanjiti", dodala je ona.
U međuvremenu, ministarstvo poljoprivrede je takođe upozorilo da će ribarstvo biti suočeno sa "negativnim posledicama", dodajući da je već zabeležen pomor ribe.
„Period mriješćenja je upravo završen i kao rezultat pada nivoa vode, kavijar će se presušiti u plitkim područjima", navodi se u saopštenju.
Pored toga, moglo bi da ugine 95.000 tona odrasle ribe, procenilo je ministarstvo.
Kao veliki proizvođač hrane, poljoprivredni izvoz je važan izvor prihoda za Ukrajinu suočenu sa udarcem koji je ruski agresija zadala ekonomiji zemlje.
Dok Moskva i Kijev okrivljuju jedni druge za uništavanje brane, većina stručnjaka se slaže da je ruski napad verovatniji scenario, a EU je osudila rušenje I ocenila kao ruski napad.
„Ponavljamo našu podršku Formuli mira predsednika Zelenskog, koja takođe uključuje odgovornost za ratne zločine, nuklearnu bezbednost, energetsku bezbednost, bezbednost hrane i zaštitu životne sredine", rekli su u saopštenju visoki diplomata EU Žozep Borelj i komesar za upravljanje krizama, Janez Lenarčič.
Za Kačku, incident i šteta naneta proizvodnji hrane pokazuju „da Rusija nema interesa za razvoj Ukrajine".
„Rusija želi da jednostavno uništi sve i da napravi što je moguće više štete", dodao je on.
EU i mnoge njene države članice su više puta optuživale Rusiju da koristi hranu kao oružje od početka rata.
(EURACTIV.rs)