Poljoprivrednici i zelene grupe su se u četvrtak okupile ispred Evropskog parlamenta zbog zakona o obnovi prirode koji je predložila EU, dok su tenzije nastavile da rastu oko budućeg oblika zelenih ambicija EU.
Zakon, predložen u junu 2022, ima za cilj da preokrene drastičan pad evropske prirode, gde je 81 odsto staništa u lošem stanju, a 1.677 evropskih vrsta ugroženo izumiranjem.
Međutim, zakon je naišao na veliki otpor od strane poljoprivredne zajednice i onih sa desne strane Evropskog parlamenta, jer su odbori za poljoprivredu (AGRI) i ribarstvo (PECH) već glasali za potpuno odbijanje zakona.
Sada su farmeri iz EU izašli na ulice Brisela sa jednim jasnim ciljem: „da se osigura da zakon o obnovi prirode ne bude odobren".
„Vreme je da pritisnemo dugme za pauzu, pošaljemo ga nazad Komisiji i zaista pitamo gde vide proizvođače hrane u Evropi koji se uklapaju u budućnost obnove prirode", rekla je Lode Cejsens, predsednica flamanskog udruženja farmera.
Za Cejsens, zakon mora biti „radikalno izmenjen" da bi bio racionalan i realističan za pitanja sa kojima se farmeri suočavaju.
U međuvremenu, Tim Kulinan, potpredsednik dela poljoprivrednog udruženja EU COPA-COGECA, rekao je da je poljoprivredna zajednica „sa užasom i zbunjenošću posmatrala" kako se zakon razvijao u Evropskom parlamentu poslednjih meseci.
„Mi smo ti koji bi bili prvi na udaru ovog zakona, mi smo ti koji bi morali da snosimo troškove, mi smo ti koji bismo izgubili delove, ako ne i sve naše zemlje za obnovu tresetišta. Samo vas molimo da slušate naše poljoprivrednike i da ne ignorišete naše savete", rekao je on.
Protest je usledio pošto su pregovori o tom dosijeu naišli na kamen spoticanja u sredu (31. maja) kada je najveća grupa u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija, napustila pregovore uoči ključnog glasanja u komitetu za životnu sredinu, koji vodi predmet.
Bez prirode nema ni hrane
Međutim, protest je naišao na kontraprotest zelenih grupa koje su se suprotstavljale narativu da zakon na bilo koji način ugrožava sigurnost hrane.
„Bez biodiverziteta i zdravog zemljišta, ne može biti poljoprivrede i sigurnosti hrane. To je trebalo da bude jasno odavno", rekao je Leif Miler, savezni menadžer zelene grupe NABU.
Aktivistkinja Greenpeace EU za prirodu Sini Eraja, naglasio je da je obnovljena priroda „najbolja odbrana EU od poplava, suša i toplotnih talasa, neophodna za otpornost evropskih poljoprivrednih i prehrambenih sistema".
„Dve trećine poljoprivrednog zemljišta u EU je već degradirano. Ovakvi problemi su ono što zaista preti da zaustavi održive farmere ili da ugrozi proizvodnju hrane, upravo zbog čega je potreban snažan zakon o obnovi prirode", rekla je ona, optužujući one koji protestuju zbog zakona o „vođenju rata između zaštite prirode i održive poljoprivrede".
U međuvremenu, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Benoit Bito, i sam farmer, pridružio se onima koji podržavaju zakon, ističući da „nema smisla" sukobljavati farmere sa biodiverzitetom.
„Bez prirode nije moguća ni poljoprivreda", rekao je on.
Protesti su podstaknuti pismom koje je potpisalo više od 150 naučnika u znak podrške predlogu za obnovu prirode, u kojem oni tvrde da obnova poboljšava sigurnost hrane i ne isključuje ekonomsku aktivnost, sa koristima koje su daleko veće od troškova.
„Ako EU želi da povrati zdravlje, produktivnost i otpornost svojih kopna i mora i da priroda nastavi da podržava evropsku bezbednost hrane, zapošljavanje, ublažavanje klimatskih promena i ekonomiju, ona mora da odobri i primeni svoj Zakon o obnovi prirode", pisalo je u pismu.
(EURACTIV.rs)