To je jednostavno rešenje za stari problem. Da biste zaštitili useve od opasnosti, držite ih pokrivenim.
Mreže se obično koriste za sprečavanje štetočina u proizvodnji povrća, posebno u oblastima visoke vrednosti kao što je seme. U proizvodnji voća upotreba mreža se još uvek istražuje i testira, kaže Mirela Aun, agronom i istraživač sa Bišop univerziteta u Kvebeku, koja proučava upotrebu poljoprivrednih mreža više od jedne decenije.
Profesorka Aun objašnjava da su u početku proizvođači voća postavljali mreže preko stabala prvenstveno da bi ih zaštitili od oštećenja grada. Sada eksperimentišu sa mrežama koje ih mogu zaštititi od insekata.
Veličina mreža za zaštitu od insekata određena je lokalnim uslovima, uključujući prirodu insekata. To bi moglo da isključi oprašivače poput pčela.
Jedna od opcija je da se mreže primenjuju nakon perioda oprašivanja. Drugi je otvaranje mreža tokom dana, dok se unosi košnice.
Mreže za drveće su posebno dobro uspostavljene u francuskim i italijanskim voćnjacima jabuka, gde mreže prebačene preko redova stabala jabuka ograničavaju kretanje i polaganje jaja mrvica. Ovo je pomoglo poljoprivrednicima da se otarase upornih štetočina i smanje upotrebu skupih i ekološki štetnih hemijskih pesticida.
Prednosti su i za ljubitelje voća.
"Kada znate da je voće manje tretirano pesticidima, to je dobra vest za potrošače", kaže profesorka Aun.
Ovo je i način borbe protiv efekata klimatskih promena. U toplijim uslovima ponovo su se pojavile neke vrste insekata i bolesti.
Neki regioni doživljavaju intenzivnije periode suše i jake kiše, a mreže mogu pomoći u tome.
U zavisnosti od lokacije, vrste mreže i načina na koji se koristi, sistem mreže može zaštititi od sunčevog zračenja koje dovodi do toplotnog stresa i inhibira fotosintezu drveća.
S druge strane, uvođenje mreže moglo bi značiti vlažnije okruženje oko drveta, što nije od pomoći za useve sklone gljivičnim bolestima u vlažnijim klimama kao što su severoistočni SAD i Kanada.
Neki istraživači rade na hidrofobnim mrežama, gde tretman korišćenjem botaničkog pesticida u suštini čini mreže vodootpornim.
Fotoselektivne mreže takođe mogu uticati na prodiranje svetlosti. Tamne, neprozirne mreže smanjuju intenzitet svetlosti, ali ne i njen kvalitet.
Mreže biserne boje mogu bolje da rasipaju svetlost tako da ona dospe do više delova vegetacije. U međuvremenu, plave, crvene i žute mreže filtriraju određene sunčeve talasne dužine i na taj način mogu stimulisati specifične reakcije biljaka koje se odnose na kvalitet ploda.
Fino podešavanje upotrebe mreže često dovodi do povećanja kvaliteta voća, kažeAun. Kao što je pokazalo njeno istraživanje na Mediteranu, drveće pokriveno šarenim mrežama za senke može da daje veće plodove živopisnije boje.
Mreže nisu uvek rešenje. Nisu prikladne za manje, raznovrsnije voćnjake, niti su neophodne za sve klimatske uslove.
Takođe, mreže koje se koriste za voće su obično napravljene od polietilena, što nije idealno za svet koji pokušava da se udalji od zavisnosti od plastike.
Jedna od kompanija koja se bavi proizvodnjom neplastičnih mreža je Tekinov, francuska firma za tehnički tekstil. Ona istražuje različite vrste biorazgradivih mreža, poput onih od lana.
Već je uvela biorazgradivu mrežu napravljenu od polimlečne kiseline (PLA), koja se proizvodi od fermentisanog kukuruza, međutim, ona je nešto skuplja od konvencionalne mreže.
Neki od naučnika tvrde da su biorazgradive mreže trenutno popularnije u Evropi nego u Severnoj Americi. Ovo može biti povezano sa evropskim politikama koje imaju za cilj smanjenje upotrebe insekticida.
Trošak je bio prepreka za neke proizvođače jer su mreže malo skuplje u poređenju sa insekticidima.
Sve u svemu, profesorka Aun kaže da cene mreža padaju kako proizvodi postaju raznovrsniji i dostupniji.
„Uopšteno gledano, pozitivan uticaj mreže nadmašuje negativnu stranu“, rezimira ona.
Neophodna tehnološka usavršavanja i komunikacija od značaja su kako bi se više voćara uverilo da bi mreža bila korisna.
Profesorka Aun veruje u svetlu budućnost uzgajanja voća na ovaj način.
„Kako se krećemo ka klimatskim izazovima i nepredvidivom vremenu, zaštitna kultivacija pomoću mreža je put napred”, zaključila je ona.
(EURACTIV.rs)