Do kraja ove godine Evropa će promeniti način deklarisanja meda i potrošači će znati odakle potiče
Čak i u slučaju mešavina trebalo bi da se obeležavaju sve države iz kojih je uvezen, a redosled navođenja tih zemalja bio bi po udelu količine meda iz te zemlje.
Kod prve četiri države bi stajao i procenat učešća tog meda u tegli, zaokružen na najbližih 5%. Ukoliko zbir procenata te četiri države ne pređe 50% učešća meda u tegli, navode se procenti i kod narednih država.
Na ovaj način, potrošač če znati čiji med dominira bar u polovini meda u tegli, objašnjavaju u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, piše Politika.
"Ovo je trenutni predlog i očekuje se da takav i ostane, jer su se usaglasili svi relevantni faktori. Slovenija je predlagač, a njenu inicijativu je potpisom podržao i SPOS. Iako Srbija nije u EU, kada se ovakve vrste propisa donesu u Evropi, odmah se implementiraju i u našoj zemlji. Prelazni period za primenu odluke EU bio bi do dve godine", kažu iz ove organizacije.
Kako pojašnjavaju, predloženo je da se nakon mnogo godina utvrde trenutne metode za proveru autentičnosti i kvaliteta meda. Rok za pripremu je četiri godine, a postojala bi obaveza komisije da redovno ažurira spisak metoda zbog mogućih falsifikovanja i mahinacija.
Falsifikatori su vešti i često se nalaze korak ispred nauke, te takvu vrstu "prednosti" redovnim ažuriranjem treba svesti na najmanju moguću meru.
Evropska komisija je na osnovu analize ukazala da je skoro polovina meda koji se uvozi u Evropsku uniju lažno, te da u svom sastavu ima veliku količinu sirupa. Prema analizi, ti nalazi su znatno veći u odnosu na prošlu godinu.
EU ne proizvodi dovoljnu količinu meda da zadovolji sopstveno tržište i uvozi oko 40% iz trećih zemalja, što je dovelo do toga da se evropski proizvođači bore sa sve većim uvozom po niskim cenama, naročito iz Kine.
Na srpskom tržištu nedavno ustanovljeno da je od 25 kontrolisanih uzoraka meda 22 bilo falsifikat.
I u Evropi je analiza pokazala da je 46% od 320 uzoraka uvezenog meda, nasumično uzetih između novembra 2021. i februara 2022. i analiziranih, "verovatno falsifikovano".
Kako saopštavaju iz SPOS-a proizvođači iz Evrope osnivaju Evropski pčelarski savez, čiji je cilj da se unapredi i poboljša status ovog sektora.
Plan je da se savez u Briselu, ali i u svim državama Evrope, zalaže za ove interese, pre svega kroz borbu protiv falsifikovanog meda. Na drugom mestu je uvođenje posebnih subvencija po košnici pčela na ime naknade za unapređenje životne sredine i oprašivanje gajenih i negajenih biljaka. Ova organizacija će takođe insistirati i na borbi protiv upotrebe pesticida koji su otrovni za pčele.
Osnivačka skupština je zakazana za 10. februar 2024. godine u Beogradu i SPOS je pozvao sve evropske saveze i udruženja da se priključe.
(M.A./EURACTIV.rs)