Stoltenbergova iznenadna poseta dolazi u trenutku kada ukrajinski zvaničnici od zapadne vojne alijanse traže da Kijevu pokaže jasniji put ka članstvu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg doputovao je u četvrtak (20. aprila) u Kijev, prvi put otkako je Rusija pokrenula invaziju prošlog februara, u znak podrške Ukrajini dok se priprema za pokretanje kontraofanzive.
Stoltenberg je odao poštu ukrajinskim vojnicima koji su poginuli u ratu i pregledao oštećenu rusku vojnu opremu izloženu na centralnom trgu u Kijevu.
Stoltenbergova iznenadna poseta dolazi u trenutku kada ukrajinski zvaničnici od zapadne vojne alijanse traže da Kijevu pokaže jasniji put ka članstvu. Kijev je zvanično zatražio „ubrzano pristupanje" NATO-u u septembru prošle godine, a debata će se verovatno pojačati uoči julskog samita alijanse u Vilnjusu.
Ali dok je NATO obećao Ukrajini tokom samita u Bukureštu 2008. da će ta zemlja na kraju postati članica u nekom trenutku, većina NATO saveznika okleva da ponudi Kijevu konkretna obećanja dok rat traje.
„Zasluženo mesto Ukrajine je u NATO-u", rekao je Stoltenberg u Kijevu, govoreći zajedno sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. „I vremenom će naša podrška pomoći da ovo bude moguće", dodao je on.
Zelenski i Stoltenberg su „razgovarali o višegodišnjoj inicijativi podrške za prelazak sa opreme i doktrina iz sovjetskog doba na standarde NATO-a i obezbeđivanje pune interoperabilnosti sa Alijansom", rekao je šef NATO-a.
SAD i zapadni saveznici obezbeđuju Ukrajini oružje, municiju i obuku, ali ne i borbene trupe, dok je NATO rekao da želi da izbegne da bude uvučen u bilo kakav potencijalni rat sa nuklearno naoružanom Rusijom.
Očekuje se da će Stoltenberg u petak (21. aprila) prisustvovati sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, u Nemačkoj, radi poslednje runde pregovora.
Partneri Kijeva će „dati nove najave konkretne vojne podrške Ukrajini", rekao je Stoltenberg.
Ukrajina se nada da bi podrška - pored sistema protivraketne odbrane, borbenih vozila i municije - uskoro mogla uključiti i zapadne borbene avione. NATO partneri Poljska i Slovačka su već predali starije borbene avione MiG-29 iz sovjetske ere.
Upitan o Stoltenbergovom putovanju, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u Moskvi da je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO „bezuslovno" jedan od ciljeva ruske invazije.
„U suprotnom bi postojala ozbiljna, značajna pretnja našoj zemlji i njenoj bezbednosti", dodao je Peskov.
Pristupna debata
Stoltenbergova poseta dolazi u ključnom trenutku, dok zemlje članice NATO-a razgovaraju o putu ka pridruživanju koji mogu da ponude Ukrajini.
Članice NATO-a će morati da pronađu uravnoteženu formulu da potvrde NATO „politiku otvorenih vrata" bez obećanja brzog pristupa. Očekuje se da će se na sastanku ministara spoljnih poslova zapadne vojne alijanse u Oslu 31. maja održati početna diskusija o ovom pitanju.
Pritisak se povećava uoči njihovog samita u Vilnjusu u julu, gde Kijev očekuje da dobije konkretna uveravanja za svoj put ka članstvu i gde je predviđena zajednička sednica Ukrajine i NATO-a.
Fokus je stoga na približavanju Ukrajine standardima NATO-a što je više moguće kako bi tranzicija bila što glatkija kada za to dođe vreme, kažu diplomate NATO-a.
Jedna od opcija o kojoj se razgovara je stvaranje „Saveta NATO-Ukrajina", izjavile su dve diplomate NATO-a za EURACTIV. Politički, ovo bi bio signal da se pokaže nadogradnja u odnosima sa sadašnjeg formata NATO-ukrajinske „komisije".
Međutim, zemlje članice alijanse moraju da odluče šta to znači „konkretno", rekao je diplomata NATO-a za EURACTIV. Članice NATO-a treba da utvrde da će „Ukrajina biti članica alijanse nakon rata", rekao je drugi diplomata NATO-a.
Stoltenberg je još u martu izneo predlog kao osnovu za diskusiju između 31 saveznika. Preporučeno je zadržavanje snažnog fokusa na praktičnu podršku, kao i produbljivanje saradnje, rekla je osoba upućena u razgovore.
To bi moglo uključiti više razmene obaveštajnih podataka i konsultacija, izvođenje zajedničkih vežbi, ulaganja u odbrambenu industriju i rad na interoperabilnosti između ukrajinskih i savezničkih oružanih snaga, dajući Kijevu mogućnost da se uskladi sa saopštenjima NATO-a.
Ranije ovog meseca, Finska se pridružila NATO-u, zadavši veliki udarac ruskom predsedniku Vladimiru Putinu istorijskim preuređenjem evropskog bezbednosnog pejzaža posle Hladnog rata.
(EURACTIV.rs)