Evropska komisija će obezbediti dodatni paket podrške od 100 miliona evra za pet zemalja na prvoj liniji EU u pokušaju da ublaži pritisak na njihove poljoprivrednike, pogođene prilivom poljoprivrednih dobara iz Ukrajine.
Taj potez najavljen je nakon jednostranih odluka Poljske, Mađarske i Slovačke da početkom nedelje zabrane uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.
Istog dana, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obratila se pismom liderima Poljske, Mađarske, Slovačke, Rumunije i Bugarske, u kojem je izrazila zabrinutost koju dele i poljoprivrednici zbog poremećaja izazvanog povećanim uvozom iz Ukrajine.
Situacija je nastala kao rezultat uspeha inicijative EU o solidarnosti da pomogne Ukrajini da izvozi poljoprivredne proizvode svim mogućim rutama, u kombinaciji sa privremenom šemom za liberalizaciju trgovine koja je suspendovala carine i kvote na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Ukrajine.
„Sada se pripremamo da predstavimo drugi paket finansijske podrške od 100 miliona evra i stopu sufinansiranja od 200 odsto, za pogođene poljoprivrednike, kao deo zajedničkog evropskog pristupa“, rekla je fon der Lajen u pismu.
Potpredsednik Komisije, Valdis Dombrovskis,takođe se sastao sa ministrima pet zainteresovanih država članica EU i predstavnicima Ukrajine kako bi razgovarali o pravcima delovanja dodatne podrške.
Prvi paket od 56 miliona evra za pomoć Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji dogovorile su države članice krajem marta, a koji će se finansirati iz fonda poljoprivrednih rezervi programa subvencija za poljoprivredu EU, Zajedničke poljoprivredne politike (CAP).
Prema jednom visokom zvaničniku Komisije, neke zemlje članice su se žalile na poslednjem samitu EU da prvi paket nije bio dobro ciljan da u potpunosti nadoknadi poljoprivrednicima potencijalne gubitke koje su pretrpeli, dodajući da štetu trpe i farmeri iz drugih „zemlja na prvoj liniji”.
„Predsednica Komisije smatra da one zemlje koje podržavaju Ukrajinu u ovoj teškoj situaciji ne bi trebalo da trpe. Dakle, odlučili smo da usvojimo komplementarnu odluku“, dodala je ona.
Kao i prvi paket, ova dodatna podrška će biti finansirana iz fonda poljoprivrednih rezervi CAP-a, koji ima finansijski budžet od 450 miliona evra godišnje.
Otprilike 101,5 miliona evra je do sada potrošeno iz rezerve 2023. godine, što znači da je preostalo oko 348 miliona evra iz fonda. Sa ovog izvora će dodatni paket od 100 miliona evra povući potrebna sredstva.
„Politička” odluka zasnovana na dokazima
Komisija još uvek završava svoja razmatranja u vezi sa raspodelom dodatne podrške između pet država članica.
Međutim, nejasno je kako je izvršna vlast EU došla do cifre od 100 miliona evra za kompenzaciju poljoprivrednicima u drugom paketu.
Za prvi paket, obračun je rađen na osnovu objektivnih kriterijuma kao što su pritisak na lokalne cene od prekomerne ponude žitarica i uljarica, kao i tenzije u logističkim lancima zbog povećanog tranzita proizvoda iz Ukrajine.
Da bi utvrdila da li su zemlje kvalifikovane za dodatnu podršku, Komisija je za prvi paket koristila kriterijum prosečnog skladišnog kapaciteta u različitim zemljama tokom pet godina, kao osnovu za merenje.
Ove kalkulacije za prvi paket trajale su nekoliko nedelja u intenzivnim razmenenama sa državama članicama, dok je od objave drugog paketa do definisanja njegovog finansijske konstrukcije prošlo nešto više od 48 sati.
Upitan da li je odluka o tome koliko novca treba potrošiti politička ili zasnovana na dokazima, zvaničnik EU je rekao da je ona uglavnom usmerena na „rešavanje pitanja ko obezbeđuje sigurnost hrane u Evropi“.
„Ne možete zanemariti da su tržišta izuzetno osetljiva, takođe u političkom smislu“, nastavio je zvaničnik, dodajući da je pristup EU zasnovan na dokazima o poremećajima na tržištu, ali i na principu da je „ovo politički izuzetno osetljiva oblast. ”
Korišćenje poljoprivredne rezerve podleže odluci Evropske komisije kroz takozvane implementacione akte, što je podzakonski akt koji zahteva konsultacije sa državama članicama.
(EURACTIV.rs)