„Ovaj apel upućujem jer u kritičnim trenucima važne odluke ne donose samo političari. Velike odluke donose ljudi tokom velikih narodnih skupština", rekla je predsednica Moldavije Maja Sandu, pozivajući narod na masovni skup
Predsednica Moldavije Maja Sandu pozvala je u ponedeljak (10. aprila) svoje sunarodnike da se okupe na masovnom skupu sledećeg meseca kako bi podržali njenu težnju ka bližoj integraciji sa Evropom.
Moldavija, jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, pogođena je ruskim ratom u Ukrajini koji je predsednica Sandu više puta osuđivala. Delovi projektila ispaljenih u ratu pali su u Moldaviju.
Zemlja je dobila značajna sredstva sa Zapada otkako je Sandu preuzela dužnost 2020. godine sa ciljem približavanja Evropi.
„Pokažimo celom svetu da građani Moldavije žele mir i demokratiju u svojoj zemlji i da žele da Moldavija postane deo Evropske unije", rekla je Sandu u televizijskom obraćanju.
Moldavija i njena populacija od 2,5 miliona, rekla je Sandu, stajali su na raskrsnici, a kolektivna akcija je neophodna za njenu budućnost.
„Ovaj apel upućujem jer u kritičnim trenucima važne odluke ne donose samo političari. Velike odluke donose ljudi tokom velikih narodnih skupština", rekla je ona.
„Došlo je vreme da Moldavci pokažu da smo narod koji može da brani demokratiju i mir. ... Mi smo Evropljani i na Trgu Velike narodne skupštine 21. maja pokazaćemo da je to put koji smo izabrali."
Sandu ima veliku prednost u istraživanjima javnog mnjenja, iako se proruski predsednik kojeg je pobedila 2020. Igor Dodon i dalje smatra njenim jedinim pravim rivalom za taj posao. Dodon je u ponedeljak izabran za jednog od lidera opozicione Socijalističke partije.
Moldavija je u različitim periodima svoje istorije bila deo Ruskog carstva, SSSR-a i Velike Rumunije. Njen parlament je prošlog meseca proglasio rumunski svojim zvaničnim jezikom, iako je ruski i dalje u širokoj upotrebi.
Velikoj narodnoj skupštini je u više navrata prisustvovala velika masa na istoimenom trgu u glavnom gradu Kišinjevu, uključujući i proglašenje nezavisnosti od sovjetske vlasti 1991. godine.
Moldavija je, kao i Ukrajina, formalno nastojala da postane članica Evropske unije i dobila je status kandidata prošlog juna. Ali u njenom ustavu navodi se politika neutralnosti koja isključuje članstvo u NATO-u.
Zemlja je i dalje opterećena prisustvom proruske separatističke države Pridnjestrovlja, 30 godina nakon njihovog kratkotrajnog rata.
Oko 1.500 ruskih „mirovnjaka" ostaje u Pridnjestrovlju, a njeni lideri optužuju Ukrajinu da pokušava da ih svrgne. Zauzvrat, Moldavija optužuje Rusiju da pokušava da je destabilizuje.
Moskva je kritikovala prozapadne poteze predsednice Sandu i u ponedeljak je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osudila pozive NATO-a na bližu saradnju sa Moldavijom. „Nadajmo se da u Moldaviji još uvek postoje političke snage koje su u stanju da shvate da je približavanje NATO-u bremenito gubitkom suvereniteta", napisala je Zaharova.
(EURACTIV.rs)