Vlada Moldavije pala je nakon protesta, kriza, ali i velikog protivljenja Rusije evrointegracijama. "Postaće nova Ukrajina", tvrdio je Sergej Lavrov.

Moldavija ima oko 2,5 miliona stanovnika i od početka rata suočavala se sa ogromnom inflacijom i velikim brojem izbeglica iz susedne Ukrajine. Nakon napada ruske vojske na ukrajinsku infrastrukturu, Moldavija je imala i nestanke struje, kao i brojne izazove u pokušaju da bude nezavisna od ruskog gasa.

Nagli skok cena doveo je do uličnih protesta, na kojima je pozivano da vlada i predsednica Maja Sandu podnesu ostavke.

Tenzija između Moldavije i Rusije eskalirala je malo pre pada vlade, kada je saopšteno da je ruski projektil narušio moldavski vazdušni prostor. Pozvan je ruski ambasador kako bi bio uložen protest.

"Odlučno odbijamo poslednje neprijateljske poteze i izjave protiv Moldavije, i ocenjujemo ih kao apsolutno neprihvatljive za naš narod", saopštilo je tada moldavsko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Pozivamo Rusku federaciju da obustavi vojnu agresiju protiv susedne zemlje, koja je dovela do brojnih ljudskih žrtava i materijalne štete", pisalo je u saopštenju.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u četvrtak u Briselu da je Kijev presreo "ruske planove da se uništi Moldavija". Obaveštajne službe Moldavije kasnije su potvrdile da su opazile subverzivne aktivnosti usmerene ka podrivanju vlade, destabilizaciji i narušavanju javnog reda.

Moskva je od trenutka kada je Moldavija, zajedno sa Ukrajinom, prošlog juna dobila status kandidata za EU, bila protiv toga. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da bi postupci zapadnih zemalja "uskoro mogli da pretvore Moldaviju u novu Ukrajinu".

(EURACTIV.rs)