Američke agencije za nacionalnu bezbednost i Ministarstvo pravde istražuju objavljivanje desetina poverljivih dokumenata kako bi procenili štetu po nacionalnu bezbednost i odnose sa saveznicima i drugim zemljama, uključujući Ukrajinu.
Da li su dokumenti stvarni?
Zvaničnici SAD veruju da je većina materijala originalna. Međutim, čini se da su neki izmenjeni kako bi pokazali naduvane američke procene o žrtvama na ukrajinskom bojnom polju od početka ruske invazije u februaru 2022, kao i potcenjene brojke ruskih snaga.
Nejasno je koji od dokumenata je mogao biti zatrpan dezinformacijama i da li bi mogao biti deo ruske operacije dezinformacija ili američke šeme, da obmane Moskvu o ratnim planovima Kijeva.
Koje su to vrste dokumenata?
Dokumenti, koji nose oznaku „Tajno" ili „Strogo poverljivo", uključuju osetljive slajdove o tome kako je rat u Ukrajini stajao u februaru i martu ove godine. Pentagon je u ponedeljak rekao da se čini da su dokumenti slični dnevnim ažuriranjima koja se dostavljaju njegovim višim liderima, kao i drugim ažuriranjima obaveštajnih službi, iako izgleda da ima nekih nedoslednosti.
Klasifikacione oznake na materijalima uključuju NONFORN, što znači da se ne mogu deliti sa stranim obaveštajnim agencijama.
Izuzetak su materijali takođe označeni FVEI, ili "Pet očiju", koji se odnose na špijunske službe zemalja engleskog govornog područja Kanade, Britanije, Australije i Novog Zelanda. Tako označene materijale videlo bi hiljade ljudi sa bezbednosnim dozvolama.
Ali pošto svi dokumenti nemaju oznaku FVEI, američki zvaničnici veruju da bi ko god da ih je objavio mogao biti Amerikanac.
Neki dokumenti su dodatno označeni FISA, što znači da su prikupljeni prema Zakonu o nadzoru stranih obaveštajnih službi, zakonu koji reguliše praćenje elektronskih komunikacija u SAD.
Kako je došlo do curenja dokumenata?
Američki zvaničnici još ne znaju kako su se dokumenti našli na internetu.
Slike zgužvanih dokumenata sugerišu da su možda bili presavijeni kako bi mogli da se sakriju pre nego što budu uklonjeni iz strogo poverljivih prostora, postavljene su na sajtove društvenih medija.
Te platforme su uključivale Discord, platformu za trenutnu razmenu poruka popularnu među igračima, onlajn tablu za razmenu poruka 4Chan, šifrovanu aplikaciju za globalnu razmenu poruka Telegram i Tvitter.
Iako su dokumenti privukli široku pažnju tek u poslednjih nekoliko dana, sajt za istraživanje otvorenog koda Bellingcat rekao je da je pronašao dokaze da su se dokumenti, ili barem neki od njih, pojavili na društvenim mrežama još u martu ili čak januaru.
U članku o „neverovatnom putovanju" dokumenata, Bellingcat je pronašao najranije reference na curenje na sada nepostojeći Discord server i naveo tri bivša korisnika koji su potvrdili da je veliki broj dokumenata podeljen tamo.
Šta kažu dokumenti?
Dokumenti pokrivaju širok spektar tema od interesa za kreatore američke politike, uključujući:
Ukrajina: Detalji o ukrajinskim vazdušnim udarima, ranjivosti protivvazdušne odbrane zemlje, pa čak i o veličini nekih ukrajinskih vojnih jedinica.
Vagnerova grupa: Opisi brojnih napora ruske plaćeničke grupe, uključujući turske „kontakte", zvaničnike haićanske vlade i sve veće prisustvo te organizacije u Maliju.
Bliski istok: Ažuriranja u vezi sa iranskim nuklearnim aktivnostima, kao i informacije o tome kako Ujedinjeni Arapski Emirati pregovaraju sa Rusijom da pomognu u izgradnji centra za održavanje nekog oružja.
Kina: Predviđanja o tome kako će Kina odgovoriti na ukrajinske udare unutar Rusije, zajedno sa detaljima o britanskim planovima u indo-pacifičkom regionu.
Severna Koreja: Detalji o raketnim testovima od strane Pjongjanga i procena da je februarska parada verovatno nadmašila pretnju ICBM za Sjedinjene Države.
Južna Amerika: Informacije o planu brazilskih zvaničnika da posete Moskvu u aprilu kako bi razgovarali o šemi posredovanja u Ukrajini.
Afrika: Procena da će se Francuska verovatno boriti za postizanje bezbednosnih ciljeva u zapadnoj i centralnoj Africi.
(EURACTIV.rs)