Zvaničnici SAD pokušavaju da identifikuju izvor curenja poverljivih dokumenata koji su se pojavili na internetu, a neki stručnjaci kažu da bi to mogao biti Amerikanac.

Američki zvaničnici rekli su da je istraga u ranoj fazi i da oni koji je vode ne isključuju mogućnost da iza curenja stoje proruski elementi, što se smatra jednim od najozbiljnijih narušavanja bezbednosti od više od 700.000 dokumenata, video snimaka i diplomatskih kablovi su se pojavili na veb stranici VikiLeaks 2013. godine.

Ruska ambasada u Vašingtonu i Kremlj nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Nakon obelodanjivanja curenja, Rojters je pregledao više od 50 dokumenata sa oznakom „Tajno” i „Strogo poverljivo” koji su se prvi put pojavili prošlog meseca na veb stranicama društvenih medija, počevši od Discord-a i 4Chan-a. Dok su neki od dokumenata objavljeni pre nekoliko nedelja, o njihovom postojanju je u petak prvi izvestio Njujork tajms.

Rojters nije nezavisno proverio autentičnost dokumenata. Čini se da su neke procene žrtava na bojnom polju iz Ukrajine izmenjene kako bi se minimizirali ruski gubici. Nije jasno zašto je bar jedan označen kao neklasifikovan, ali uključuje strogo poverljive informacije. Neki dokumenti imaju oznaku „NOFORN“, što znači da se ne mogu dati stranim državljanima.

Dvojica američkih zvaničnika izjavila su Rojtersu da ne isključuju da su dokumenti možda lažirani da dovedu istražitelje u zabludu o njihovom poreklu ili da šire lažne informacije koje mogu da naškode bezbednosnim interesima SAD.

Bela kuća je uputila pitanja Pentagonu.

U saopštenju u nedelju, Pentagon je rekao da razmatra validnost fotografisanih dokumenata koji „izgleda da sadrže osetljiv i visoko poverljiv materijal“.

Pentagon je to pitanje uputio Ministarstvu pravde, koje je pokrenulo krivičnu istragu.

Jedan od dokumenata, datiran 23. februara i označen kao „Tajna“, detaljno opisuje kako će ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane S-300 biti iscrpljeni do 2. maja po trenutnoj stopi korišćenja.

Takve pomno čuvane informacije mogu biti od velike koristi ruskim snagama, a Ukrajina je rekla da su se njen predsednik i najviši bezbednosni zvaničnici sastali u petak da razgovaraju o načinima za sprečavanje curenja informacija.

U drugom dokumentu sa oznakom „Strogo poverljivo“ i iz ažuriranja CIA-e Intel od 1. marta, kaže se da je obaveštajna agencija Mosada podsticala proteste protiv planova izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da pooštri kontrolu nad Vrhovnim sudom.

U dokumentu se navodi da su SAD to saznale putem obaveštajnih signala, što sugeriše da su Sjedinjene Države špijunirali jednog od svojih najvažnijih saveznika na Bliskom istoku.

U saopštenju objavljenom u nedelju, Netanijahuova kancelarija je tu tvrdnju opisala kao „lažljivu i bez ikakvog osnova“.

U drugom dokumentu izneti su detalji internih diskusija među visokim južnokorejskim zvaničnicima o pritisku SAD na Seul da pomogne u isporuci oružja Ukrajini, i o njenoj politici da to ne čini.

Južnokorejski predsednički zvaničnik rekao je u nedelju da je zemlja upoznata sa novinskim izveštajima o procurelim dokumentima i da planira da razgovara o „pokrenutim pitanjima“ sa Vašingtonom.

Opozicioni poslanici Južne Koreje izrazili su "snažno žaljenje" zbog optužbi za špijuniranje, nazvavši ih jasnim kršenjem suvereniteta zemlje i velikim bezbednosnim propustom administracije Joon Suk Ieol.

„Snažno zahtevamo detaljnu istragu i pozivamo da se slični incidenti ne dešavaju“, naveli su poslanici Demokratske stranke u zajedničkom saopštenju.

Pentagon se nije bavio sadržajem nijednog konkretnog dokumenta, uključujući i očigledan nadzor saveznika.

Dvojica američkih zvaničnika, pod uslovom da ostanu anonimni, izjavila su da, iako postoji zabrinutost zbog curenja informacija u Pentagonu i obaveštajnim agencijama, dokumenti pokazuju snimak vremena od pre više od mesec dana, a ne novije procene.

Dvojica zvaničnika su rekli da vojne i obaveštajne agencije razmatraju svoje procese u pogledu toga koliko se neki od obaveštajnih podataka dele interno.

Zvaničnici razmatraju kakve bi motive američki zvaničnik ili grupa zvaničnika imali da odaju tako osetljive informacije, rekao je jedan od zvaničnika koji je razgovarao za Rojters.

Zvaničnik je rekao da istražitelji razmatraju četiri ili pet teorija, od nezadovoljnog zaposlenog do insajderske pretnje koja je aktivno želela da potkopa interese američke nacionalne bezbednosti.

(EURACTIV.rs)