Izvršna vlast EU uklonila je imena zvaničnika ispod srednjeg nivoa rukovodstva iz svog javnog registra, navodeći razloge bezbednosti i zaštite podataka.
Internet stranica "Who's Who" je javno skladište za institucije EU, gde građani i zainteresovane strane mogu mapirati interna odeljenja i državne službenike. Komisija je uklonila većinu javnih zvaničnika sa radara, ali je taj potez u velikoj meri prošao nezapaženo pošto je uveden bez ikakvog javnog saopštenja.
Ranije su državni službenici ispod načelnika jedinica, odnosno srednjeg nivoa rukovodstva, stavljali samo prezime i početno slovo imena, zajedno sa brojem telefona njihove kancelarije. Ovi detalji više nisu javno dostupni.
„Pored svojih obaveza vezanih za transparentnost i odgovornost, komisija ima dužnost da zaštiti svoje osoblje, posebno one koji se bave osjetljivim dosijeima. Da bi se izbegla izloženost neprikladnom pritisku spoljnih izvora, ograničen je pristup imenima i kontakt detaljima neupravljačkog osoblja", rekao je portparol Komisije za EURACTIV.
Iz izvršne vlasti EU kažu da su se jednostavno uskladili sa dugogodišnjom praksom Evropskog parlamenta, Generalnog sekretarijata Saveta EU i nekoliko nacionalnih administracija, gde su imena i kontakt podaci dostupni samo za rukovodeće pozicije.
Međutim, Evropska komisija je najveća institucija EU u pogledu osoblja. Ona zauzima ključnu poziciju jer jedina ima „pravo inicijative", odnosno sposobnost da pokrene zakonodavnu proceduru predstavljanjem zakonskog predloga.
Čini se da se o doluci dugo razmišljalo. Pre nekoliko meseci interna politika Komisije je promenjena kako bi se dozvolilo samo zvaničnicima EU od nivoa direktora naviše da potpisuju javna dokumenta.
„Ta mera je deo napora Komisije na bezbednosti i zaštiti podataka i poštuje zahteve brojnih kolega na neupravljačkim pozicijama da ne otkrivaju svoje podatke na EU Who is Who", dodao je predstavnik Komisije.
Drugim rečima, mogućnost da zainteresovane strane kao što su lobisti, konsultanti, nevladine organizacije i novinari saznaju koji javni službenici rade na dosijeu od njihovog interesa i mogu direktno da dođu do njih, smatrala se sigurnosnom obavezom izvršne vlasti EU I pitanje zaštite svojih zaposlenih.
„Ova nedavna odluka pokazuje kako zvaničnici EU sve više vode računa o pravima na zaštitu podataka. Međutim, neko bi se mogao zapitati u kojoj meri zaštita podataka utiče na ovu odluku ili da li je ona samo korišćena „oportunistički"", kaže Dileta De Čiko, savetnica u advokatskoj firmi "Skuire Patton Boggs".
Zainteresovane strane uključene u kreiranje politike EU izražavaju zabrinutost zbog smanjenja količina javnih informacija.
„Novinari, nevladine organizacije i civilno društvo moraju biti u mogućnosti da znaju ko su zvaničnici koji rade na kreiranju politike i da imaju načine da ih kontaktiraju. Ovo je od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje političkog odlučivanja u Evropskoj uniji i Komisija ne bi trebalo da pravi korak unazad u pogledu transparentnosti", rekla je za EURACTIV Estel Mase, evropski zakonodavni menadžer i globalni lider za zaštitu podataka u "Access Nov".
Određene grupe civilnog društva imaju dugogodišnje pritužbe na transparentnost kreiranja politika na nivou EU, počevši od međuinstitucionalnih pregovora, gde se nijedan dokument ne objavljuje dok se ne postigne politički dogovor.
Druge pritužbe odnose se na ponovljeno nepoštovanje rokova za zahteve podnete prema Uredbi o slobodi informisanja i povećanu tendenciju da se sastanci odobravaju tek nakon što se dostavi zakonski predlog.
(EURACTIV.rs)