Pravna služba Saveta EU smatra da su važni delovi predloga Evropske komisije o Instrumentu za vanredne situacije na jedinstvenom tržištu (SMEI) u suprotnosti sa pravom EU.

Uredbu o SMEI je Komisija predložila 2022. godine u nastojanju da se obezbedi snabdevanje osnovnim dobrima na jedinstvenom tržištu i zaštiti integritet jedinstvenog tržišta u vanrednim situacijama.

Između ostalih mera, predložena uredba bi omogućila Komisiji da nadgleda lance snabdevanja na osnovu podataka koje bi kompanije morale da joj dostave, a u hitnim slučajevima, Komisija bi mogla da natera kompanije da daju prioritet nekim porudžbinama za proizvode relevantne za hitne slučajeve u odnosu na druge porudžbine.

Prema uredbi, države članice bi morale da uspostave nacionalne rezerve za neke od najvažnijih materijala i proizvoda.

Predlog je napisan na osnovu iskustva sa pandemijom, kada su zemlje EU bile zatečene, a medicinska oprema bila teško dostupna, što je dovelo do zatvorenih granica i kritične nestašice.

Mnoge države članice kritikovale su predlog nadležnosti, a neke su čak smatrale da bi, suprotno svojoj nameri, predlog zapravo mogao da dovede do fragmentacije jedinstvenog tržišta.

Da bi proverile ispravnost predloga i njegove pravne osnove, države članice su zadužile Pravnu službu Saveta EU (CLS) da ga prouči i izradi mišljenje o njemu.

"Značajno izmeniti ili izbrisati”

Mišljenje, poslato državama članicama 4. aprila, dovodi u sumnju mnoge ključne mere SMEI.

Na osnovu sudske prakse Evropskog suda pravde, Pravna služba Saveta (CLS) je napisala da „predložene mere prevazilaze ono što je Sud do sada smatrao kompatibilnim“, pozivajući se na pravni osnov na kojem je Komisija zasniva svoj predlog.

„Ukoliko se sazakonodavci ipak odluče da usvoje predložene mere, trebalo bi da značajno izmene osnovne odredbe SMEI“, navodi se u pravnom mišljenju, uz pominjanje predmeta, ciljeva, definicija i kriterijuma u hitnim slučajevima.

Kritike su još oštrije u vezi sa odredbama SMEI-a o nacionalnim strateškim rezervama, zahtevima za informacije ekonomskim operaterima i prioritetnim nalozima, koje bi zakonodavci trebalo da „izbrišu ili značajno izmene“, prema mišljenju CLS.

CLS je tvrdio da bi SMEI trebalo da bude mnogo više jasan. Međutim, to bi rizikovalo da se naruši svrha SMEI-a, koji je formiran za delovanje u nepredviđenim kriznim situacijama, kao što je bio slučaj sa pandemijom.

Predlog Komisije SMEI takođe uključuje mere koje bi trebalo da obezbede slobodno kretanje preko granica čak i u hitnim slučajevima. CLS gleda na ove mere malo pozitivnije. Ipak, on se takođe zalaže za njihovu izmenu „kako bi se osigurala pravna sigurnost“.

Države članice upravljaju SMEI

O predlogu SMEI trenutno raspravljaju i Evropski parlament i države članice.

U nacrtu procurelog teksta zajedničkog stava država članica, u koji je EURACTIV imao uvid, iz stava Saveta su izbrisani članci koji su dobili najviše kritika od strane CLS.

Naime, reč je o merama o strateškim rezervama na nacionalnom nivou i merama o prioritetnim porudžbinama koje bi omogućile Komisiji da primora kompanije da u hitnim slučajevima daju prioritet određenim nalozima.

Mere koje se odnose na obavezne zahteve Komisije za informacije kompanijama takođe će biti ili izbrisane ili u velikoj meri izmenjene, navodi se u procurelom kompromisnom tekstu.

U međuvremenu, prvi nacrt, koji je izvestilac Evropskog parlamenta za predmet, Andreas Švab, predstavio za pregovaračku poziciju Parlamenta, ostaje mnogo bliži prvobitnom predlogu Komisije.

(EURACTIV.rs)