Ministri spoljnih poslova NATO-a koji se danas i sutra sastaju u Briselu, trebalo bi da usmere pažnju na jačanje podrške Ukrajini na dugoročnoj osnovi, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Članice NATO-a će razgovarati o tome kako da podrže Ukrajinu nakon ruske invazije uz razmatranje srednjoročnih i dugoročnih ciljeva.
„Naša podrška je dugoročna, tako da očekujem da će se ministri složiti da počnu rad na razvoju višegodišnjeg programa za Ukrajinu", rekao je Stoltenberg.
Trenutna pomoć Ukrajini ima za cilj da pruži zemlji neposrednu nesmrtonosnu vojnu pomoć, kao što su ometači dronova, oprema za obuku, borbeni obrok, gorivo, čizme, medicinski materijal, oprema za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava, generatori i kola hitne pomoći.
Neke od članica alijanse žele da „prošire" sadašnji paket za Ukrajinu, kako po obimu za šta se koristi, tako i po njegovoj vrednosti.
„Intenziviranje paketa je odgovarajuće sredstvo" da se Ukrajini ponudi „izgradnja kapaciteta pored trenutne nesmrtonosne podrške", rekao je jedan diplomata NATO.
Stoltenberg je predložio da sadašnji fond bude 500 miliona evra godišnje u narednih deset godina, prema jednom izvoru upoznatom sa planovima.
Do sada je oko 150 miliona evra posvećeno fondu koji je dogovoren na Samitu u Madridu prošlog juna. Saveznici NATO pojedinačno su obećali dodatne doprinose fondu, kao što su Nemačka (40 miliona evra) i Holandija (75 miliona evra).
Prema rečima upućenih u razgovore, narednih dana očekuju se i druga saopštenja.
Još uvek postoji finansijska praznina od 450 miliona evra koja treba popuniti za plaćanje projekata koji su već u toku, rekla su dva zvaničnika NATO.
Prema informacijama koje je EURACTIV dobio iz izvora NATO, Budući paket koji će biti preoblikovan na julskom samitu u Viljnusu mogao bi da podrži Ukrajinu na nove načine, uključujući izgradnju kapaciteta u planiranju odbrane, obuku oružanih snaga ili ulaganje u ukrajinsku odbrambenu industriju.
Jedan se odnosio na industriju dronova u zemlji, a kijevska vlada već radi sa 80 lokalnih proizvođača dronova, rekao je Rojtersu prošlog meseca ukrajinski ministar odbrane Oleg Reznikov.
Pošto se članstvo u NATO i bezbednosne garancije čine još uvek daleko, proširenje vojne podrške alijanse Ukrajini preko paketa, ponudilo bi garanciju za ulaganje u odbrambeni sektor Kijeva.
Oni će takođe razgovarati o posledicama rata na njihov nacionalni budžet za odbranu i o novoj posvećenosti ciljanoj potrošnji za odbranu od 2% BDP-a.
Komisija NATO-Ukrajina
Ministri spoljnih poslova NATO takođe će imati za cilj da pokažu sve bliži odnos između alijanse i Kijeva.
Današnji sastanak se održava u formatu komisije NATO-Ukrajina. U praktičnom smislu, objašnjavaju zvaničnici NATO-a, to se neće mnogo razlikovati od uobičajenih sastanaka od početka rata, ali je dokaz da su veze bliske.
Mađari su odustali od veta, blokirajući održavanje sastanka, nakon što su se zalagali za zaštitu prava svojih manjina u susednoj zemlji.
Od početka rata, NATO i Ukrajina su pojačali svoju razmenu, pri čemu su ukrajinski ministri pozvani na sve ministarske sastanke kako bi informisali svoje partnere o najnovijim dešavanjima na bojnom polju i njihovim potrebama.
Iako je Kijev još uvek daleko od toga da postane član alijanse, istočne članice NATO žele da Ukrajina ima koristi od akcionog plana za članstvo, koji postavlja put ka pridruživanju, dok drugi saveznici više drže do fokusa na hitnu vojnu podršku.
Očekuje se da će na samitu u Viljnusu članice NATO dati jasnije naznake Kijevu kako bi pokazale da se odnos intenzivira, ali i dalje ostavlja prostora za više reformi.
„Trik će biti pronaći formulu koja će zadovoljiti sve", rekao je jedan od visokih zvaničnika NATO.
(EURACTIV.rs)