Finska će od danas zvanično postati članica vojne alijanse na sastanku ministara inostranih poslova u Briselu, rekao je novinarima Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO.
Finska i Švedska zajedno su podnele zahtev za članstvo u NATO u maju 2022, ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, proces je zaustavljen zbog oklevanja nekih članica, uključujući Mađarsku i Tursku.
Turska traži od Švedske da iskoristi svoje antiterorističko zakonodavstvo i preduzme korake protiv pristalica kurdskih militanata i članova mreže koje Ankara smatra odgovornim za pokušaj državnog udara 2016, a koje smatra terorističkom organizacijom.
Međutim, turski parlament je prošle nedelje dao zeleno svetlo za pristupanje Finske, otklanjajući poslednju veliku prepreku, dok Švedska ostaje na drugom putu.
„Prvi put ćemo podići finsku zastavu ovde u sedištu NATO. Biće to dobar dan za bezbednost Finske, za nordijsku bezbednost i NATO u celini", rekao je Stoltenberg.
„Prošle godine, na samitu NATO u Madridu, saveznici su doneli istorijsku odluku pozivajući Finsku i Švedsku da postanu članice".
Manje od godinu dana kasnije, Helsinki će sada postati član, što će biti „najbrži proces ratifikacije u modernoj istoriji NATO", dodao je Stoltenberg.
Turska će danas deponovati sporazum o ratifikaciji „sa SAD, u sedištu NATO", objasnio je Stoltenberg. Zatim će obavestiti Finsku.
Finski ministar spoljnih poslova, Peka Haavisto, potom će dati pristanak na pristupanje Finske američkom Stejt departmentu, koji predstavlja državni sekretar, Antoni Blinken.
Ceremonija podizanja zastave će se zatim održati ispred sedišta NATO u Briselu u 15:30 po srednjeevropskom vremenu, čime će biti obeležen zvanični prijem Finske u NATO.
Stoltenberg je pomenuo prednosti prisustva Finske u alijansi, napominjući da će to doneti "značajne vojne snage" i da "ulaže u nove napredne moderne avione pete generacije, F-35, u više od 60 komada", dodao je.
„Oni su obučili i izgradili veliku vojsku i održali visok nivo spremnosti",kazao je Stoltenberg.
Takođe je „jedna od retkih zemalja koja nije smanjila svoja ulaganja u snage posle Hladnog rata", za razliku od mnogih NATO saveznika, koje sada ubrzavaju ulaganja u pozadini rata u Ukrajini.
Finci do sada nisu tražili pojačanje svoje 1340 km duge granice sa Rusijom od saveznika iz NATO, tvrde poznavaoci situacije. U međuvremenu, njenim pristupanjem Alijansa će udvostručiti svoju kopnenu granicu sa Rusijom.
Međutim, Švedska ostaje „pozvana" na sastanak NATO sve dok se proces pristupanja ne završi i njeno članstvo ne dobije zeleno svetlo u svih 30 parlamenata Alijanse.
„Svi saveznici se slažu da će pridruživanje Švedske morati da se završi brzo", rekao je Stoltenberg I dodao da je za njega prioritet da se to desi što je pre moguće.
Ipak, malo je verovatno da će Ankara dati svoje zeleno svetlo pre izbora u Turskoj sredinom maja i stupanja na snagu zakona o borbi protiv terorizma, 1. juna, priznaju zvaničnici NATO.
„Ne treba da ostavljamo utisak da je Švedska ostavljena sama", rekao je generalni sekretar navodeći da ona već učestvuje na većini sastanaka Alijanse.
On smatra da su saveznici spremni da deluju jer je nezamislivo da postoji bilo kakva pretnja od napada na Švedsku, a da saveznici ne reaguju, naročito sa Finskom kao članicom.
(EURACTIV.rs)