Si Điping neće dopustiti da Putin padne s vlasti, iako Kina ekonomski jako zavisi od Zapadu, Peking balansira između Rusije i Zapada.
Poseta kineskog predsednika Si Đipinga Moskvi i susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, protiv koga je Međunarodni krivični sud u Haagu podigao optužnicu, vest je koja je u fokusu svetskih medija posljednjih dana.
Si i Putin razgovarali su o jačanju odnosa između dve zemlje, ali i o ratu u Ukrajini. Iako je utisak da je reč o razgovorima dve ravnopravne velike zemlje, na Zapadu upozoravaju da Rusija, nakon raskida veza sa zapadnim svetom, sve više pada pod utiecaj Kine.
O tome, kao i o drugim temama vezanima uz aktualno stanje svetske politike, za EURACTIV Hrvatska govorio je Robert Barić, profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih znanosti.
EURACTIV: Nakon što je ICC podigao optužnicu protiv ruskog predsednika Putina, hoće li se Rusija još više vezati uz Kinu?
BARIĆ: Moskva nema drugog izbora, iako nije zbog toga srećna, a ni Peking nije srećan zbog ovakvog razvoja događaja. Treba reći da je to brak iz interesa, a ne iz ljubavi.
Rusija i Kina imaju jako zanimljivu istoriju odnosa poslednjih 200 godina, od ruskog otimanja kineskih teritorija u 19. veku pa do kratkotrajnog vojnog sukoba 1968-69. godine. Sada su prisiljene da se vežu jedna uz drugu.
Jednostavno, Putin treba pomoć Kine, dok Si Điping ne može dopustiti da Putin izgubi u ratu i padne s vlasti. Ipak, pomoć Kine Rusiji je jako limitirana, a lično sumnjam da će Peking preći Rubikon i Rusiji početi da šalje oružje i municiju. No, važno je reći da odnos Rusije i Kine više nije odnos jednakih, nego je to odnos u kojem je Rusija podređena kineskoj strani.
EURACITV: Onda su tvrdnje da će Rusija zapravo postati vazal Kine, odnosno podređena Kini, tačne?
BARIĆ: Rusija već jest "mlađi partner" Kine. Putinu to treba zbog kineskih ulaganja, koja bi, makar i u manjoj meri, trebala nadomestiti zapadna ulaganja, kao i zbog prodaje energenata Kini. Nemojmo zaboraviti da su energenti i dalje glavni izvozni proizvod Rusije.
Isto tako, Rusija zbog tog odnosa s Kinom može tvrditi da nije pariah state, odnosno izopštena sa svetske scene.
S druge strane, Kina ne može dopustiti poraz Rusije. Ruski poraz doveo bi do daljih ekonomskih problema za Kinu, a situacija je već sada teška. Ne samo da se na Zapadu sve više javlja protivljenje ovako snažnim ekonomskim vezama s Kinom, nego se zahtevi za slabljenjem veza sa Zapadom sada već javljaju i u Kini.
Ipak, Kina je zavisna od visoke tehnologije Zapada koju sama ne može razviti, a očajnički joj je potrebna. To je noćna mora Kine i nešto što je potencijalno dugoročno gore čak i od sankcija, a s obzirom na to da SAD nastoji da ograniči transfer visoke tehnologije Kini.
Osim toga, Kina je u ekonomskim problemima. U ovoj godini se u Pekingu najavljuje ekonomski rast od pet odsto. To iz evropske perspektive izgleda puno, ali Kina je potreban minimalni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od šest posto godišnje kako bi mogla da održi socijalni mir. Nezavisne ekonomske prognoze kažu da bi Kina u ovoj godini mogla da ima ekonomski rast od samo 2,5 odsto.
(EURACTIV.rs)