Evropski parlament zahteva od tražilaca azila koji stižu u EU da podnesu zahtev za azil u zemlji u koju stignu, navodi se u procurelom nacrtu stava Evropskog parlamenta o Paktu o migraciji i azilu, do kojeg je došao EURACTIV.
Kada državljanin treće zemlje ili lice bez državljanstva namerava da podnese zahtev za međunarodnu zaštitu, zahtev se podnosi i registruje u državi članici prvog ulaska ili državi članici u kojoj se taj državljanin treće zemlje ili lice bez državljanstva legalno nalazi. ", navodi se u dokumentu.
Takođe je precizirano za osobe koje nezakonito stižu u državu članicu EU „kopnom, morem ili vazduhom" da je „prva država članica u koju je tako ušla odgovorna za razmatranje zahteva za međunarodnu zaštitu".
Pakt je glavni dosije o migracijama u trenutnom zakonodavnom mandatu EU, koji ima za cilj da ojača pristup azilu i migraciji. O tekstu će krajem marta glasati Odbor za građanske slobode Evropskog parlamenta, nakon više od dve godine pregovora.
Odredba o podnošenju zahteva u zemlji dolaska označava veliku promenu pravaca poslanika.
U prošlom mandatu, tokom Junkerove komisije, Evropski parlament je velikom većinom odobrio planiranu reformu Dablinske uredbe, koja definiše procedure za azil, kako bi se uklonila odredba o zahtevu za prvi dolazak. Međutim, zbog nepostojanja dogovora između institucija EU, reforma nikada nije postala zakon.
Ponovna afirmacija Dablinskog sistema stigla je i od aktuelne predsednice Komisije, Ursule Fon der Lajen, koja je pozvala na striktnu primenu takozvane „dablinske mape puta" u pismu upućenom državama članicama o migracijama.
Solidarnost
U međuvremenu, mehanizam solidarnosti za premeštanje tražilaca azila naveden u dokumentu ostaje dobrovoljan, gde države članice mogu da odluče da postanu „države članice koje doprinose" koordinisane na nivou EU.
Tražioci azila koji mogu biti premešteni moraju biti u toku procesa podnošenja zahteva za međunarodnu zaštitu ili biti skorašnji korisnici zaštite.
Takozvana „korisna država članica", ona koja je podvrgnuta većem broju dolazaka od drugih, može identifikovati „osobe koje bi mogle biti preseljene u bliskoj saradnji sa koordinatorom EU za preseljenje i državom članicom koja doprinosi i Agencijom za azil, ", objašnjeno je u tekstu.
Prema nacrtu stava poslanika Evropskog parlamenta, mehanizam premeštanja bi bio „obavezan" među „državama članicama koje doprinose" samo kada je „država članica u kriznoj situaciji" i stoga mogu da se presele i podnosioci zahteva i nedavni korisnici međunarodne zaštite.
Dokument takođe definiše „kriznu situaciju" kao „izuzetnu situaciju" u kojoj dolasci dostižu određene „razmere" ili „uticaj" koji ostavlja kapacitete države članice nefunkcionalnim.
Prema tekstu, Evropska komisija bi bila odgovorna da proceni da li se situacija u nekoj državi članici može definisati kao krizni nivo.
Poslanici EU obećali su da će zaključiti Pakt o migraciji i azilu do februara 2024. kao deo „zajedničke mape puta" o migracijama, dogovorenoj prošlog septembra. Ministri unutrašnjih poslova EU nagovestili su da će finalizirati svoju pregovaračku poziciju u narednim sedmicama.
(EURACTIV.rs)