Politika

ODLUKA NA POMOLU: Da li Evopska komisija daje zeleno svetlo BiH za početak pregovora o pridruživanju?

Autor Milena Antonijević

Očekuje se da će Evropska komisija 12. marta dati preporuku da Bosna i Hercegovina otpočne pregovore o pridruživanju kao deo puta ka članstvu u Evropskoj uniji, kažu izvori upoznati sa predmetom

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

EU je Bosni dodelila status kandidata u decembru 2022. godine. Ova zemlja zapadnog Balkana bila je potencijalni kandidat za članstvo u EU od 2003. godine i formalno podnela zahtev za članstvo u februaru 2016. godine.

U decembru su lideri EU izjavili da će „otvoriti pregovore o pristupanju sa Bosnom i Hercegovinom kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo".

Tada su pozvali Evropsku komisiju da „izvesti Savet o napretku najkasnije u martu 2024, u cilju donošenja odluke".

Prema rečima nekoliko upućenih, Evropska komisija će sada dati pozitivnu preporuku za početak formalnih pregovora o pristupanju, prenosi Euractiv.com.

Očekuje se da će izvršna vlast EU dostaviti pisani izveštaj o Bosni, ali će dati samo usmene ocene o Ukrajini i Moldaviji, kojima će takođe verovatno biti predstavljeni pregovarački okviri do sredine marta.

Bosna će se pridružiti susedima Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Ukrajini i Moldaviji, koje su sve u različitim fazama svojih nastojanja za članstvo u EU.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022, ali do sada je postignut mali napredak.

Odluka bi bila velika pobeda za Bosnu i Hercegovinu, krhku zemlju koju čine dva entiteta, Republika Srpska i muslimansko-hrvatska federacija, koje povezuje slaba centralna vlada u Sarajevu.

Za dugoročne posmatrače, korak da se Bosni dodeli status kandidata bio je iznenađenje jer je u nedavnom izveštaju o proširenju EU konstatovan samo ograničen napredak, posebno u pogledu izbornih reformi.

Lider bosanskih Srba Milorad Dodik, koji smatra da je ruski predsednik Vladimir Putin saveznik, dugo je pretio da će se otcepiti od ostatka zemlje i protivio se ideji članstva u NATO.

Za neke zemlje EU, uključujući Austriju, Hrvatsku, Mađarsku i Sloveniju, napredak u pristupanju Ukrajine i Moldavije morao je da ide ruku pod ruku sa napretkom u budućem pristupanju zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Bosnu.

Kako bi taj korak i dalje zahtevao jednoglasno odobrenje država članica EU, očekuje se da će lideri bloka razgovarati o preporuci o Bosni na svom redovnom samitu u Briselu sledeće sedmice.

Međutim, neke zemlje članice EU, uključujući Nemačku i Francusku, želele bi da se samit ne fokusira na proširenje i da se ne donose dalje odluke pre izbora za EU ​​u junu.

Sveobuhvatniji godišnji izveštaj o statusu svih zemalja kandidata za članstvo u EU na zapadnom Balkanu i na istoku Evrope biće objavljen krajem oktobra ove godine.

(M.A./EURACTIV.rs)