Veće ministara Bosne i Hercegovine jednoglasno je usvojilo i uputilo u parlamentarnu proceduru predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa u institucijama na nivou BiH, objavili su 6.marta u Sarajevu

Zakonski predlog još mora da usvoji Parlamentarna skupština BiH, ali pitanje je hoće li sve to biti dovoljno da Evropsko veće krajem marta otvori pristupne pregovore sa Sarajevom.

U parlamentarnoj proceduri po hitnom postupku

Zakonski predlog je Veće ministara uputilo u Parlamentarnu skupštinu BiH po hitnom postupku. Zakon nosi oznaku EI, odnosno usklađenosti sa zakonodavstvom EU i međunarodnom praksom u tom području.

"Donošenjem ovoga zakona, koji je predložilo Ministarstvo pravde, ispunjava se jedan od 14 prioriteta u oblasti vladavine prava u procesu evropskih integracija BiH i jedan od ključnih uslova za dobijanje statusa kandidata", ističe se u saopštenju Veća ministara BiH.

Službenici će morati da podnos izveštaje o svom imovinskom stanju

Dodaje se kako je cilj zakona sprečavanje sukoba interesa u obavljanju javnih dužnosti u institucijama na nivou BiH. Tako će službenici u institucijama na nivou države, morati da podnose izveštaje o svom finansijskom stanju i imovini, kao i o finansijama i imovinskom stanju najbližih srodnika. Ti podaci će biti javno objavljeni.

"Shodno odredbama ovog zakona, nosilac javne funkcije u institucijama na nivou BiH dužan je povereništvu u roku od 30 dana od dana stupanja na javnu funkciju podneti izveptaj o finansijskom stanju i imovini za sebe i bliske srodnike shodno stanju na dan izbora ili imenovanja, a nakon toga na godišnjem nivou, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu", zaključuje se u saopštenju Vijeća ministara BiH.

Podaci će se javno objavljivati

Dodaje se kako će registar imovine nosilaca javnih funkcija biti objavljen na internet stranici povereništva, u skladu s važećim propisima o zaštiti ličnih podataka.

BiH je krajem 2022. godine dobila status kandidata za članstvo u EU. ali, iako su se u Sarajevu nadali da bi pregovore mogli otvoriti do kraja prošle godine, "u paketu" s Ukrajinom i Moldavijom, to se nije dogodilo. Evropsko veće je, odlučilo da otvori pristupne pregovore s Ukrajinom i Moldavijom, dok je BiH stavljena "na čekanje" i dat joj je tromesečni rok u kome mora ispuniti uslove koje EU od nje traži kako bi sela za pregovarački sto.

Diplomatska ofanziva iz EU prema BiH

Iako su BiH u ovoj godini posetili najprije "EU trojka", u kojoj su bili predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen, holandski premijer Mark Rutte i hrvatski premijer Andrej Plenković, a ovih dana i šefovi diplomatije Italije (Antonio Tajani), Austrije (Alexander Schallenberg) i Nemačke (Annalena Baerbock), s namerom da ohrabre BiH u ispunjavanju uslova, vlasti u Sarajevu dosad su razmerno malo uradile na tome.

BiH je dosad usvojila samo jedan od niza zakona koje od nje traži Brisel.

Reč je o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je Parlamentarna skupština BiH usvojila sredinom februara.

Ostali zakoni na kojima insistira EU - o sprečavanju sukoba interesa i o sudovima, kao i izmene Izbornog zakona - zapeli su u nepostojanju dogovora političkih elita u BiH i složenoj proceduri usvajanja zakona u toj zemlji u kojoj oba entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska) te sva tri konstitutivna naroda (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) imaju pravo veta u državnim institucijama.

Ceo tekst pročitajte na Euractiv.hr

(M.A./EURACTIV.rs)