To su predložili po ugledu na Veliku Britaniju i Italiju, koje su slične aranžmane već dogovorile sa Ruandom i Albanijom. Šolcova vlada je nevoljno pristala da istraži da li bi takva eksterna obrada procedura za azil bila legalna
U sporu oko migrantske politike između nemačkih pokrajina i savezne Vlade, regionalne Vlade sad traže od Berlina da se obrada zahteva za azil prebaci u treće zemlje i za to postavljaju vremenski rok. Pokrajinski premijeri su na koordinacionom sastanku u sredu pojačali pritisak na kancelara Šolca. Ovo pitanje je sada na dnevnom redu njihovog sledećeg sastanka u junu.
Nemačke pokrajine predvođene opozicionim liderima, kao i Šolcov koalicioni partner FDP, pozvale su u novembru vladu da zaključi sporazum sa trećim zemljama o obradi zahteva za azil, piše Euractiv.com.
To su predložili po ugledu na Veliku Britaniju i Italiju, koje su slične aranžmane već dogovorile sa Ruandom i Albanijom. Šolcova vlada je nevoljno pristala da istraži da li bi takva eksterna obrada procedura za azil bila legalna.
Nemački opozicioni konzervativci nastoje da ponovo pridobiju glasače velikom promenom politike imigracije i azila, uključujući planove za slanje tražilaca azila u Ruandu.
Jens Špan, jedan od lidera CDU, rekao je u jednoj od ranijih izjava da se njegova stranka zalaže za transport budućih izbeglica u treće zemlje radi obrade zahteva za azil kao što su Gana i Ruanda u Africi, ili u zemlje koje nisu članice EU, poput Albanije, Moldavije i Gruzije.
Međutim, konsultacije sa stručnjacima o tome da li bi takav mehanizam bio u skladu sa Ženevskom konvencijom o izbeglicama i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima trenutno teku veoma sporo. Kako se navodi u saopštenju Federalnog MUP-a, prvo takvo ročište održano je 22. februara, a istraga je još u toku.
Pokrajine sada pojačavaju pritisak na Šolca da počne da sprovodi tu ideju, a Vlada je obećala da će svoj stav o tome saopštiti 20. juna, na sledećem premijerovom sastanku sa 16 šefova regionalnih vlada Nemačke.
Primeri takve prakse su postojeći sporazumi između Italije i Albanije, kao i Velike Britanije i Ruande. Dok albansko-italijanski sporazum dozvoljava italijanskim službama da procenjuju zahteve za azil u skloništu na albanskom tlu, sporazum između britanske vlade i Ruande je nešto drugačiji.
Prema njegovim rečima, britanske vlasti bi sve migrante prebacile direktno u Ruandu, gde bi njihov zahtev procenile lokalne službe. Ako azil bude odobren, to znači da bi migranti to pravo ostvarili u Ruandi.
Međutim, obe inicijative su kritikovane zbog potencijalnog kršenja međunarodnih propisa. Britanski Vrhovni sud doveo je u pitanje standard zaštite azila koji Ruanda može da ponudi. U Albaniji je ustavni sud odobrio sporazum sa Italijom nakon što je prvobitno blokirao njegovu ratifikaciju - iako je plan i dalje kritikovan od strane javnosti i opozicije.
(J.N./EURACTIV.rs)