ŠTA ČEKA NOVU VLADU SRBIJE? Još nije ni formirana, a pred njom već preporuke i goruća pitanja za rešavanje

Čekajuči formiranje nove Vlade Srbije, posle parlamentarnih izbora održanih 17. decembra prošle godine, u javnosti su se do sada pojavile neke informacije na osnovu kojih možemo podeliti - šta je to što znamo o izvršnom organu vlasti koji će tokom mandata naredne četiri godine donositi najbitnije državne odluke.

Iako još nije ni formirana, pred njom su već određene preporuke i goruća pitanja za rešavanje.

Kosovsko pitanje

Kosovsko pitanje bez sumnje ostaje kao najveći izazov za nove stanare Nemanjine 11. Iako se i godinama za nama apostrofiralo kao "goruće pitanje" sada je izvesno da je pred novom Vladom izuzetno izazovan mandat, naročito ako se uzme u obzir da mnogi smatraju kako bi ova godina mogla biti ključna za rasplet kosovskog čvora.

U prilog tome ide i prilično turbulentan početak godine, od odluke o kosovskim tablicama, pojedinačnih nasilnih ispada kosovske policije do ukidanja dinara i problem koji se prenosi iz godine u godinu, formiranje Zajednice srpskih opština.

Tu je i možda najveći izazov nove Vlade, da francusko-nemački plan ne postane u celini deo Poglavlja 35. Srbija godinama unazad balansira oko toga da se kreće ka Evropskoj uniji i bori za Kosovo, što bi svrstavanje francusko-nemačkog plana u Poglavlje 35 maksimalno zakomplikovalo i balansiranje učinilo skoro pa nemogućim.

Deset preporuka Naleda

Naled je pripremio 10 preporuka za buduću Vladu Srbije u 16. izdanju Sive knjige - elektronsko plaćanje svih taksi i naknada i ukidanje parafiskala, smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, objedinjena naplata poreza i doprinosa za preduzetnike, kao i elektronsko čuvanje i dostavljanje dokumenata iz radno-pravnog odnosa.

NALED predlaže i uvođenje eKartona i eBolovanja, jačanje kapaciteta i dalju digotalizaciju inspekcija, uspostavljanje jedinstvene digitalne platforme za prostorno planiranje – eProstor, rešavanje pitanje ozakonjenja i uvođenje depozitnog sistema za povrat ambalaže.

Novina je da je 13 preporuka dobilo oznaku "bezgotovinska plaćanja" zbog važnosti za suzbijanje sive ekonomije i dalji razvoj elektronske uprave i poslovanja. Ove godine izdvojeno je 18 reformskih inicijativa koje su ponele EU bedž zbog svog naročitog značaja za brže evropske integracije Srbije.

Evropski put Srbije

Srbija ostaje na evropskom putu dobro poznatu rečenicu ponovili su nebrojano puta svi državnici. Rad na evropskim integracijama kao prioritetu nove administracije istakla je i dosadašnja predsednica Vlade, Ana Brnabić, uz poruku da će nastavak dijaloga biti glavni fokus.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je na otvaranju Bledskog strateškog foruma da je put ka EU za zapadni Balkan počeo pre više od 20 godina, kao i da proširenje više nije san, već je vreme da se ide napred. U tom pravcu će ići i nova Vlada Srbije.

Da neće biti lako pokazale su i pojedine izjave zvaničnika, poput zahteva koji je Ursula fon der Lajen "donela" u Beograd prilikom zvanične posete - de fakto priznanje Kosova preduslov za evropski put Srbije, što predviđa različite korake: da Srbija prizna kosovska dokumenta i institucije, a da uz to ide osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Ohridski sporazum naziv je za evropski plan normalizacije odnosa, koji je posle februarskog sastanka Beograda i Prištine u Briselu, dogovoren u martu, na obali Ohridskog jezera u Severnoj Makedoniji.

Pitanje Rio Tinta

Pred novom Vladom će se naći pitanje projekta Jadar, kompanije Rio Tinto. Kopanje litijuma u Srbiji je zaustavljeno, a predsednik Srbije i dosadašnja premijerka, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, rekli su da je na novim ministrima i predsedniku Vlade odluka da li će se sa ovom pričom nastaviti.

Predsednica Vlade u tehničkom mandatu izjavila je ranije da Vlada Srbije nikad nije zaustavila projekat Rio Tinto zato što je mislila da je loš, već ga je ona stavila "na pauzu" kad je shvatila da stranci vode političke igre finansirajući ekološke proteste da bi oslabili Aleksandara Vučića i "slomili mu kičmu".

Rekordnan iznos agrarnog budžeta

Nakon izuzetno turbulentne 2023. godine i potpunog poremećaja evropskog tržišta koje je izazvalo probleme na više nivoa, sektor poljoprivrede u ovoj godini ima potencijal da se vrati na noge. Tokom 2024. godine prioritet će biti veća kontrola i uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i uređenje rada robne berze tako da primarni proizvođač bude u boljem položaju.

Poljoprivrednike ove godine očekuje rekordan iznos agrarnog budžeta od 119 milijardi dinara, kao i da će biti raspoređen kroz različite vrste subvencije. Predloženim budžetom predviđena su izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 105 milijardi dinara, plus dodatnih 14 milijardi dinara koji će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju akciza za gorivo u iznosu od 50 dinara po litru.

Polovina svih subvencija namenjena je agraru, čak 48 posto, i za njih je opredeljeno 88,1 milijarda dinara.

(J.N./EURACTIV.rs)