Od održavanja izbora trajali su protesti dela opozicije koja optužuje vlast za navodno prekrajanje rezultata, pogotovo na beogradskim izborima i traže ponavljanje glasanja. Vlast odbacuje sve tvrdnje i navodi da ne postoje dokazi
Od izbora u Srbiji prošlo je skoro mesec dana, a u te tri-četiri nedelje stalo je mnogo toga – od glasanja, preko proglašenja rezultata i pobede vladajuće stranke do optužbi za izbornu krađu, protesta opozicije i gledanja ka Briselu, čekajući da međunarodni faktor utvrdi ko (ni)je kriv.
Od održavanja izbora, 17. decembra, trajali su protesti dela opozicije, koja optužuje vlast za navodno prekrajanje rezultata, pogotovo na beogradskim izborima, i traže ponavljanje glasanja. Vlast odbacuje sve tvrdnje navodeći da "opozicioni blok nije pružio dokaze, niti je uložio prigovore zvaničnim izbornim organima".
Prema pisanju Demostata, Evropski parlament neće naredne sedmice raspravljati o izborima u Srbiji jer nije postignuta saglasnost poslaničkih grupa da to pitanje bude na dnevnom redu.
"Verovatno neće biti nikakve rasprave o izborima u Srbiji sve dok u februaru ne bude objavljen finalni izveštaj međunarodne posmatračke misije, u kojoj su bili i predstavnici Evropskog parlamenta. Nije bilo dovoljno podrške poslaničkih grupa da se takva tema nađe na agendi plenarne sednice, naročito se tome protivila EPP", poručuje sagovornik iz Brisela.
U prilog toga ide i izjava evroparlamentarca i izvestioca EU za Srbiju Vladimira Bilčika, koji je rekao da ne predviđa bilo kakvu međunarodnu istragu, ocenivši da su izbori bili dobro sprovedeni. Bilčik je za Glas Amerike rekao da je na institucijama Srbije da otklone eventualne nepravilnosti koje su se dogodile tokom izbora.
Izvor: Printscreen/Youtube/EU Debates | eudebates.tv"Srbija je predstavnička demokratija koja je organizovala sopstvene izbore. To su učinile vlasti i političke partije iz celokupnog spektra. Na izborima su učestvovale vladajuća većina i opozicija. Važno je saslušati posmatrače angažovane u dugoročnoj posmatračkoj misiji OEBS-a i ozbiljno shvatiti njihove zaključke", izjavio je.
Dodao je da je siguran da međunarodne institucije mogu da rade zajednički sa srpskim.
Prema njegovim rečima, vlasti u Srbiji treba da sarađuju sa međunarodnim institucijama "ukoliko se pojave bilo kakva pitanja koja bi zahtevala njihovo angažovanje".
Republička izborna komisija saopštila konačne rezultate
Republička izborna komisija (RIK) usvojila je ukupni izveštaj o konačnim rezultatima izbora održanih 17. decembra prema kojima u Skupštinu Srbije ulazi 10 lista, od kojih je lista "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" osvojila najviše mandata - 129. Lista "Srbija protiv nasilja" imaće 65 poslaničkih mandata, a "Ivica Dačić - premijer Srbije" 18 poslanika.
Lista koalicije NADA imaće 13 poslaničkih mandata. Lista Branimira Nestorovića "Mi - glas iz naroda" njih 13 poslanika.
Lista Saveza Vojvođanskih Mađara imaće šest mesta u parlamentu, Usame Zukorlić - Ujedinjeni za pravdu imaće dva poslanička mesta isto koliko i Lista SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin. Jedan mandat je osvojila liste Ruska Stranka - Slobodan Nikolić, isto kao i lista politička borba Albanaca se nastavlja - Šaip Kamberi.
Izvor: MONDO/Stefan StojanovićRIK ima deset dana od usvajanja ukupnog izveštaja o konačnim rezultatima izbora da dodeli mandate poslanicima. Mandati se dodeljuju kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za narodnog poslanika.
U raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova i oni se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila izborna lista koja učestvuje u raspodeli mandata podeli svakim brojem od jedan do 250.
(Ne) vraćanja mandata
Čekajući rasplet situacije, teku i rokovi za formiranje vlasti, a u javnosti se otvorilo pitanje – da li će poslanici opozicionih stranaka prihvatiti mandate u republičkom parlamentu. Među pristalicama opozicije i delu poslanika iz ovih redova postoje, čini se, dva pravca razmišljanja. Ako private, priznaju da izbori nisu pokradeni, protiv čega zapravo i protestuju; ako ih vrate, gase jedinu mogućnost da se njihov glas čuje u Skupštini, protiv svojih političkih protivnika.
Izvor: MONDO/Stefan StojanovićStava da bi mandate trebalo vratiti, prema dosadašnjim izjavama, jeste kopredsednik stranke "Zajedno" Nebojša Zelenović, koji je rekao da ne bi trebalo prihvatiti mandate (on, međutim mandat nije ni osvojio, jer se nalazi na 72. mestu, a lista je osvojila 65 mandata).Ipak, u donošenju konačne odluke svakako će učestvovati, kao deo koalicije.
Predsednik Novog DSS Miloš Jovanović kaže da je ideja o vraćanju mandata besmislena, a sličnu tezu zastupa I Pavle Grbović (Pokret građana Srbije).
Iz redova Demokratske stranke mogle su se čuti različite poruke, a zamenica predsednika Dragana Rakić rekla je da "ne beži od toga samo ako vodi ka poništavanju izbora na svim nivoima i raspisivanju novih izbora pod drugačijim uslovima".
Lider pokreta Ekološki ustanak i kandidat za poslanika liste "Srbija protiv nasilja" Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da je stav većine te koalicije da ne treba dati ostavke na poslanička mesta u Skupštini Srbije, i da o tom pitanju unutar koalicije nikada nisu imali jednoglasnost.
(J.N./EURACTIV.rs)