Posle izbora 17. decembra, Srpska napredna stranka proglasila je pobedu na svim nivoima, dok je opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja tražila poništavanje izbora u Beogradu i ponovno glasanje, usled niza nepravilnosti

Dok deo opozicije tvrdi da je nizom nepravilnosti tokom izbornog dana, koje su utvrdili i dokazima potkrepili, promenjena stvarna izborna volja birača u Beogradu, Srpska napredna stranka proglasila je „apsolutnu pobedu na svim nivoima“.

I dok jedni slave, drugi osporavaju i protestuju, u iščekivanju konačnih rezultata glasanja, ali i daljih poteza, istražujemo ko zapravo može da poništi izbore i kakva je procedura?

"RIK ne može ni da raspiše, ni da sprovede nove beogradske izbore", poručio je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević na vanrednoj konferenciji za medije. Sa drugom teorijom javila se Marinika Tepić, koja je započela štrajk glađu do ispunjenja zahteva, i rekla suprotno - RIK može da poništi zbirne rezultate lokalne izborne komisije ako izveštaj koji lokalna izborna komisija usvoji nije u skladu sa zakonom.

"Slovo zakona" kaže da je za ovo neophodno uputiti zahtev Ustavnom sudu koji jedini ima nadležnosti za poništavanje glasanja u republici ili na nivou grada.

Republička i Gradska izborna komisija imaju svoje nadležnosti, ali one se tiču zakonitosti izbornog postupka, nikako raspisivanja izbora ili poništavanja. Kako je u jednom od obraćanja rekao predsednik RIK Đorđević, Marinika Tepić i Miroslav Aleksić predali su zahtev za raspisivanje i sprovođenje novih izbora za Beograd, pozivajući se na brojne "neregularnosti na terenu koje su ustanovili tokom 17. decembra na različitim biračkim mestima."

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Vrši se neprimeren pritisak, kako na mene, tako i na RIK, pri čemu se svesno ili iz neznanja zanemaruje da RIK nije organ za sprovođenje beogradskih izbora i da RIK ne može da bude drugostepeni organ kako tvrde, već je to isključivo Viši sud," rekao je Dimitrijević.

Nadležna izborna komisija je odgovorna za sprovođenje izbora i proglasiti konačne rezultate. Ako postoji sumnja u regularnost izbora, stranke i građani mogu podneti pritužbe nadležnoj izbornoj komisiji. Nakon toga, odgovornost pada na nadležne sudove, kojima stranke koje osporavaju izborne rezultate mogu da podnesu pravne zahteve sudovima. Sudovi će razmotriti dokaze i argumente koji ukazuju na nepravilnosti tokom izbornog procesa.

Prema zakonu, nekim slučajevima, stranke ili pojedinci mogu podneti ustavne žalbe Ustavnom sudu ukoliko veruju da su prava garantovana Ustavom povređena tokom izbornog procesa, a onda ostaje da se obrate međunarodnim organizacijama ili telima koja nadgledaju izbore, poput Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ili drugim međunarodnim posmatračima.

(J.N./EURACTIV.rs)