Izborna utakmica u koju upravo ulazi Hrvatska možda je i najneizvesnija u njenoj novijoj istoriji. HDZ-u na ovim izborima nisu problem levo-liberalne, nego desne stranke jer će se s njima boriti za iste birače, kažu upućeni
Dosad objavljene ankete, pokazuju da će vladajući HDZ najverojatnije dobiti najviše glasova, odnosno relativnu većinu na izborima.
Pokazuju, međutim, i da će se HDZ poprilično namučiti kako bi skupio potrebnih 76 saborskih ruku i sastavio novu Vladu.
HDZ i DP u padu, SDP, Možemo i Most rastu
Tako je poslednje istraživanje Crobarometra, čije je rezultate objavila Nova TV, pokazalo da HDZ uživa podršku 28,7 posto ispitanika. Ali, pokazalo je i da je vladajućoj stranci popularnost u padu.
Na drugom mestu, prema Crobarometru za februar, je SDP koji uživa podršku 13,7 posto ispitanika. Za razliku od HDZ-a, popularnost SDP-a raste.
Treće mesto drži Možemo, koga je u februaru podržavalo 7,6 posto ispitanika. I Možemo je imao trend rasta popularnosti.
Na četvrtom mestu je Most, s podrškom sedam posto ispitanika. Takođe, popularnost Mosta je u rastu.
Peto mesto drži Domovinski pokret koga je u februaru podržavalo 6,9 posto ispitanika. Ipak, Domovinskom pokretu pada popularnost, pokazalo je istraživanje Crobarometra.
Nijedna druga stranka ne uživa podršku više od 1,5 posto ispitanika.
Puno neodlučnih, još više apstinenata
Veliki je i udeo neodlučnih. Njih je u fabruaru bilo oko 18 posto, ali je veći udeo potencijalnih apstinenata, odnosno onih koji ne nameravaju izaći na glasačka mesta.
Naime, prema Crobarometru, 28 posto ispitanika kazalo je kako sigurno ili verovatno neće izaći na birališta, dok tri posto ispitanika ne zna da li će koristiti svoje biračko pravo.
Takvi rezultati istraživanja pokazuju kako bi se i na ovim izborima moglo ponoviti da veliki deo glasačkog tela uopšte ne učestvuje u izboru vlasti.
Izborni sistem koji favorizuje koalicije stranaka
Istraživanja javnog mnijenja, pa tako i spomenuto, treba uzeti s oprezom, budući da ona Hrvatsku tretiraju kao jednu izbornu jedinicu, iako je zemlja podeljena na 10 izbornih jedinica u kojima se bira po 14 zastupnika.
Uz to, ima i 11. izbornu jedinicu za dijasporu, u kojoj se u Sabor bira troje zastupnika, kao i 12. izbornu jedinicu za nacionalne manjine, koje u Sabor biraju osam zastupnika.
Sve u svemu, bira se ukupno 151 saborski zastupnik.
Ovakav izborni sistem omogućuje manjim strankama koje, kada bi cela Hrvatska bila jedna izborna jedinica, ne bi prošle izborni prag od pet posto, da ipak u saborske klupe pošalju ponekog zastupnika. To, međutim, otvara i spektar mogućnosti za koalicije, o kojima u Hrvatskoj i zavisi formiranje vlasti.
Ipak, i ovakvi rezultati istraživanja javnog mnijenja pokazuju da će vladu nakon ovogodišnjih izbora biti jako teško formirati. Tim pre što su gotovo sve sada opozicione stranke kazale kako ne nameravaju da prave koaliciju s HDZ-om.
To znači da bi HDZ-u, ako na novim izborima osvoji manje mandata nego što ih sada ima u Saboru, čak ni tradicionalna koalicija sa zastupnicima nacionalnih manjina ne bi bila dovoljna da osigura saborsku većinu, a time ni da formira Vladu.
Ceo tekst pročitajte na Euractiv.hr
(M.A./EURACTIV.rs)