Poraz Ukrajine bi ugrozio evropske vrednosti, zbog čega ne postoji alternativa osim da se podrška Evrope nastavi, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u intervjuu grupi medija, uključujući Euractiv.
"Poraz Ukrajine ne može biti opcija, jer svi razumemo gde bi to bilo i kakve bi bile posledice ako bi do njega došlo", rekao je Šarl Mišel, dok će rat Rusije protiv Ukrajine u subotu (24. februara) ući u treću godinu.
"Niko ne može da predvidi kakva će biti unutrašnja situacija u Rusiji, ali ono što je jasno, ako Ukrajina izgubi ovaj rat, biće ogroman rizik za naše vrednosti", dodao je on.
EU i njeni najviši lideri jasno su stavili do znanja da nameravaju da nastave da podržavaju Kijev, ali su isporuke artiljerijske municije usporile, a postoji i neizvesnost oko sledećeg paketa vojne pomoći iz Brisela.
"Postoji jedan plan A – i samo plan A – a to je podrška Ukrajini", rekao je Mišel.
Nakon odluka o političkoj i finansijskoj podršci na prethodna dva samita EU, očekuje se da će se lideri bloka u martu dogovoriti o dugoročnijoj vojnoj pomoći Ukrajini u okviru Evropskog mirovnog fonda (EPF), koji se koristi za isporuku oružja Ukrajini.
Međutim, zemlje članice EU do sada nisu postigle dogovor o reformi i dopuni fonda.
Upitan kada očekuje sporazum, Mišel je rekao da bi to pitanje trebalo da bude rešeno "u narednih nekoliko nedelja", ali da bi najkasnije trebalo da bude finalizovano za stolom lidera EU na njihovom martovskom samitu.
"Možemo da primetimo da postoje i neke poteškoće u Sjedinjenim Američkim Državama, i iskreno se nadam da će oni slediti naš primer, jer je ovaj novac za Ukrajinu ulaganje u mir i stabilnost", rekao je Mišel. Evropski lideri su zabrinuti zbog zadržavanja paketa pomoći Ukrajini od 60 milijardi dolara u Kongresu SAD koji je doveo u pitanje dugoročnu posvećenost Vašingtona, pošto republikanci zahtevaju mere bezbednosti granica kako bi usvojili zakon.
Upitan da li je Evropa mogla učiniti više da podrži Ukrajinu u protekle dve godine, Mišel je rekao: "Bio sam u srcu donošenja odluka zajedno sa EU27 tokom proteklih godina, s obzirom na širu situaciju na globalnom nivou, uradili smo mnogo. ”
"Da li je ovo dovoljno? Sada moramo da uradimo još više, moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu, moramo da uradimo ono što je neophodno", rekao je Mišel.
Mišel je zatim upitao: "Šta bi se dogodilo da 83 milijarde evra nije bilo mobilisano? Kakav bi bio efekat na naše partnere? Da nismo postupili onako kako smo tada uradili, sa sankcijama, da smo preokrenuli rusku priču?”
Iako je rekao da je bitka daleko od kraja, bio je jasan da "smo uradili mnogo više od onoga što smo mogli da zamislimo”.
Evropski izbori
Junski izbori u EU mogli bi da se oblikuju kao test potencijalnog uspona krajnje desnice u celom bloku, što bi potencijalno dodatno komplikovalo regionalnu podršku Ukrajini.
Prema nedavnom istraživanju, većina Evropljana podržava Ukrajinu u njenom ratu protiv Rusije, ali samo jedan od 10 misli da Ukrajina može da pobedi, a većina vidi "kompromisno rešenje" kao neophodno za okončanje sukoba.
Upitan da li je zabrinut da bi podrška bloka Ukrajini mogla biti iskorišćavana kao tema kampanje, Mišel je rekao: "Već vidimo da je iskorišćavana".
"Ovo nije novo – vrlo brzo nakon početka rata postojao je rizik da se suočimo sa određenim umorom i biće teže da ubedimo naše ljude", rekao je Mišel i dodao da dve godine kasnije EU daje primer ostatku sveta, "ne sa saopštenjima već odlukama" o finansijskoj pomoći i proširenju.
"Moramo da objasnimo ljudima da kada ulažemo i kada trošimo novac za podršku Ukrajini, ova investicija je i investicija za nas same, jer je to ulaganje za mir i stabilnost u EU", dodao je on.
Više evropske koordinacije u odbrani
Sa ruskim ratom koji besni u blizini i pretnjom da bi druga Trampova administracija mogla da povuče SAD iz NATO-a, Evropa je povećala svoju vojnu potrošnju. Istovremeno, odbrambeni programi i fondovi EU su se umnožili.
"Posle početka rata pre dve godine, svi smo razumelo da moramo da izgradimo jaču bezbednosnu arhitekturu", rekao je Mišel.
"To može biti pouzdano i moguće samo ako imamo, s jedne strane, mnogo više koordinacije među državama članicama EU u smislu sposobnosti, ali i mnogo moćniju industrijsku osnovu", rekao je on.
Njegove reči su ponovile poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da EU dugoročno teži "strateškom suverenitetu", a ne da se posebno oslanja na SAD kroz NATO.
"Pre nekoliko godina je bilo nekih nedoumica, a sećam se da su verovatno za stolom Evropskog saveta mnogi imali u vidu da je NATO kišobran bezbednosti i da Evropa treba da bude više fokusirana na ekonomske svrhe – sada se suočavamo sa novom paradigmom, i drago mi je da primetim da je način razmišljanja potpuno drugačiji", rekao je Mišel.
Ključno je da bi ideja bila da se razvija evropska odbrambena industrija i da se kupuje unutar EU.
Kratkoročno, naravno, moramo da kupujemo van Evrope, jer nam je potrebna oprema veoma brzo, a ne možemo da proizvodimo sve što nam je potrebno u Evropi", rekao je Mišel.
"Takođe moramo da izbalansiramo ono što kupujemo u Evropi i ono što kupujemo van Evrope – a danas mnogo kupujemo van Evrope", rekao je on.
"Ako želite da date neke izglede za naše poslovanje širom EU, moramo da damo procenu", dodao je Mišel.
Upitan o predlogu za posebnog komesara EU za odbranu, što je debata koja je nedavno dobila maha, Mišel je, međutim, rekao da će strukture već biti uspostavljene.
"Lisabonski ugovor je Lisabonski ugovor, postoji jasno pravilo za visokog predstavnika i ako bi bilo nekog predloga da se ugovor promeni onda će biti potrebna podrška država članica", rekao je Mišel.
(JA/EURACTIV.rs)