Ove nedelje u Londonu se otvara konferencija o oporavku Ukrajine kako bi se mobilisala podrška procesu obnove zemlje. Razmere štete su kolosalne, a troškovi stratosferski.

Ukrajina je pokazala da je moguće obnavljati tokom aktivnog sukoba i od vitalnog je značaja da posleratno planiranje pređe u naprednu fazu. Međutim, ovo može biti uspeh samo u kontekstu dugoročne budućnosti zemlje u srcu Evrope, piše Goran Buldioski, v.d. izvršnog direktora Otvorenog društva Evrope i Centralne Azije.

Spaljena granata ležala je pored gigantskog kratera na ulici u gradu Dnjepru na jugu Ukrajine nakon ruskog raketnog udara jednog jutra u oktobru 2022. godine. Sledećeg dana ruševine su nestale, a krater je bio zatrpan. Narednog meseca na ulici su se pojavila nova mobilna skloništa napravljena od debelog betona.

Bio je to podsetnik na svakodnevne zločine nad ukrajinskim civilima i njihovu izuzetnu sposobnost da se oporave i prilagode.

Ove nedelje u Londonu se otvara konferencija o oporavku Ukrajine kako bi se mobilisala podrška procesu obnove zemlje. Razmere štete su kolosalne, a troškovi su stratosferski. Najnovija procena Svetske banke prikazuje cifru od preko 400 milijardi dolara.

Evropska integracija je ključna za oporavak Ukrajine. Revolucija na Majdanu 2014. pokrenuta je nakon što je bivši predsednik Viktor Janukovič naglo odbio potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU.

Od tada, čak i dok je prošlu godinu provela odupirući se ruskoj agresiji, zemlja je napravila korake u borbi protiv korupcije, reformi pravosuđa i održavanju vladavine prava.

U junu prošle godine, Ukrajini je formalno dodeljen status kandidata za članstvo u EU, a sada bi svi napori za rekonstrukciju trebalo da postave temelje za ovo pristupanje: ekonomski, politički i društveni.

Fokus konferencije biće na ulozi međunarodnog privatnog sektora. To je prilika da se istaknu glavne potrebe Ukrajine i najbolji put ka održivom oporavku. Ukrajinski privatni sektor je izgradio lokalnu otpornost obezbeđujući zaposlenje, robu i usluge milionima Ukrajinaca, i trebalo bi da dobije povlašćeni pristup finansiranju i ugovorima.
Donatori bi trebalo da preispitaju svoje kriterijume podobnosti i procese grantova kako bi se uverili da nisu preterano opterećujući, prohibitivni ili neprikladni za lokalni kontekst.

Ukrajinski narod je prioritet u ovom procesu i njegovo blagostanje treba da bude apsolutno pitanje od najveće važnosti. Lokalni akteri najbolje procenjuju potrebe svoje zajednice i mogu da obezbede mrežu i stručnost kako bi olakšali pristup osnovnim uslugama. Donatori, vlade i institucije bi stoga trebalo da obezbede sredstva koja će omogućiti Ukrajincima da preuzmu vođstvo tamo gde su u najboljoj poziciji da deluju.

Ovo se može uraditi u tandemu sa razvojem sigurnog investicionog pejzaža, jer Ukrajina ne može očekivati da će se finansijska velikodušnost nastaviti u nedogled. Stvaranje više garancija za osiguranje od političkog i ratnog rizika za strane firme će pomoći da se olakša taj proces, a nedavne obaveze G7 razvojnih finansijskih institucija su ohrabrujuće.

Međutim, ovaj proces nije jednosmjerna ulica, institucije EU moraju prihvatiti svoju potrebu za reformom. Ukrajina je 2021. imala poljoprivredni sektor koji je predstavljao jednu šestinu celokupne proizvodnje u bloku i tako bi imala pravo na lavovski deo budžeta Zajedničke poljoprivredne politike od 386 milijardi evra.

Nedavna zabrana uvoza žita iz Ukrajine od strane inače čvrstih saveznika u centralnoj Evropi mogla bi da bude preteča budućih tenzija oko otvaranja tako velikom tržištu bez adekvatne pripreme. Kao i najveća članica, Ukrajina bi bila najsiromašnija i u redu da dobije značajna koheziona sredstva.

Velika populacija dala bi i na velikoj težini. Čak i delimično pristupanje tržištu EU zahtevalo bi duboko preispitivanje trenutne prakse, posebno Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).

Ukrajinsko društvo zahteva transparentnost u procesu rekonstrukcije, a nedavno pokretanje onlajn platforme za praćenje projekata i hapšenja visokog profila ukazuje da je vlada ozbiljna u pogledu prakse „nulte tolerancije" prema korupciji.

Ovaj nivo odgovornosti bi trebalo da bude usklađen sa donatorima, koji bi zatim sproveli opsežnu analizu korisnika u svojim matičnim zemljama i podese odgovarajući nivo pomoći. Ponekad je oprema bolja od novca, u drugim slučajevima stručnost je prioritet, a ponekad je novac najbolje sredstvo.
Podrška nezavisnim ukrajinskim medijima poboljšala bi nadzor nad rekonstrukcijom i povećala učešće javnosti i transparentnost.

Da bi se uhvatili u koštac sa hitnim finansijskim potrebama Ukrajine, saveznici mogu pomoći blagovremenim grantovima ili veoma povoljnim zajmovima. Prihod od zaplenjene ruske imovine može biti preusmeren u fondove za rekonstrukciju, a UN mogu da nastave da se zalažu za potpuni nastavak izvoza žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka.

Međutim, najveća nagrada je članstvo u EU, a Brisel mora da preispita svoje procese kako bi prigrlio veliku zemlju sa značajnom industrijskom i poljoprivrednom proizvodnjom.

Ukrajina se bori za svoje postojanje i mirnu i prosperitetnu budućnost. Obnova na liniji EU integracija je šansa da se sklopi novi društveni ugovor između javnosti i države i okonča decenije nepoverenja.

Uspešni rani primeri rekonstrukcije će podstaći ukrajinski ekonomski i društveni sektor i efikasan i inkluzivan posleratni razvoj. Ukrajina se već pokazala kao veoma efikasan bezbednosni partner. Njeno uključivanje u EU moglo bi da katalizuje najambicioznije reforme bloka do sada.

(EURACTIV.rs)