Zemlje sa centrističkim vladama, poput Hrvatske, Litvanije, Letonije i Finske, otvoreno su podržale kandidaturu Ursule fon der Lajen i njihova podrška nije upitna. Teže će ići sa političkim neistomišljenicima
Odluka Ursule fon der Lajen da se ponovo kandiduje za predsednicu Evropske komisije izazvala je pozitivne reakcije u nekoliko prestonica Evropske unije, ali njena borba da osigura dovoljno podrške od vlada mogla bi se pretvoriti u pravi izazov.
Zemlje sa centrističkim vladama, poput Hrvatske, Litvanije, Letonije i Finske, otvoreno su podržale njenu odluku i njihova podrška nije upitna.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis i njegov poljski kolega Donald Tusk saopštili su u ponedeljak uveče da su je nominovali za ponovni mandat, potvrđujući prethodni izveštaj Euractiva iz januara. Fon der Lajen će takođe imati saveznika u Bugarskoj, gde politički dogovor u vladajućoj koaliciji ukazuje da će Marija Gabriel, takođe član EPP-a, biti izabrana za premijerku u martu, menjajući aktuelnog Nikolaja Denkova.
Gabriel je izjavila u ponedeljak da je fon der Lajen iskusna liderka sa dokazanim uspehom u suočavanju sa izazovima EU. Prema izvoru iz EPP-a bliskom ovom pitanju, njena odluka uživa podršku većine lidera EU, jer odražava potrebe trenutka.
Međutim, da bi dobila mandat, fon der Lajen će morati da osigura podršku i od suprotstavljenih političkih snaga.
Hod po tankoj žici
Na putu do izbora, ona će morati da hoda po tankoj žici između onih koji su frustrirani Zelenim dogovorom i zagovaraju "pragmatičniji" pristup - uključujući i njen sopstveni politički savez - i onih koji insistiraju da Zeleni dogovor mora ići "sa crvenim srcem", kao što su EU socijalisti i Zeleni. Osim toga, suočavaće se sa besom liberala zbog povećane birokratije za poslovanje EU preduzeća.
Deo CDU i njene bavarske sestrinske stranke CSU kritikovao je fon der Lajenin angažman u vezi sa Zelenim dogovorom, smatrajući da je oslabilo ekonomiju i povećalo administrativne prepreke. Bugarski poslanik Radan Kanev (Demokratska Bugarska, EPP) opisao je fon der Lajen kao jednu od "najjačih predsednica Komisije", ali je ukazao da nosi "težak politički teret" sa Zelenim dogovorom, koji je usvojen pod vođstvom socijaliste Fransa Timermansa.
"Ona se nalazi u vrlo teškom položaju pred EPP i pro-tržišnim političkim snagama u Evropi, koje su u porastu. Glavni problem je kako će se osloboditi nasleđa Timermansa da bude izabrana za drugi mandat. Ostatak njenih prioriteta biće prihvaćen čak i od Levice. Desničarska očekivanja za Zeleni dogovor su vrlo različita", primetio je Kanev.
Međutim, izvor EPP je pojasnio da će drugi mandat fon der Lajen biti ambiciozan, politički pragmatičan i orijentisan na rezultate.
"Ne može biti mesta za liberalni ili stranački dogmatizam u narednom ciklusu institucija. Volimo Zeleni dogovor, ali on mora ići ruku pod ruku sa rastom. Evropa se suočava sa opadajućom industrijskom bazom i starijom radnom snagom... Ursula fon der Lajen će tražiti brzu akciju u vezi sa tim ", primetio je izvor.
Pitanje Francuske i liberala
Najveća liberalna frakcija unutar "Renew Europe” (Obnovimo Evropu), ALDE, napala je Komisiju zbog stvaranja birokratije u prvom stavu njihovog manifesta. Očekuje se da će oni, zajedno sa svojim kolegama u odigrati ključnu ulogu u formiranju pro-EU koalicije i čini se da će igrati tu kartu nakon izbora.
Valeri Ejer, predsednica grupe "Renew Europe”, rekla je da je ova Komisija bila uspešna, i EU liberali su ponosni na rad koji su obavili sa svojim partnerima.
"Međutim, još ima puno posla do kraja mandata. Neće biti šanse da se dobije proevropska većina u Parlamentu bez našeg narednog mandata", rekla je za EURACTIV, dodajući da liberalni prijedlozi moraju biti odraženi u sledećem programu Komisije.
"Pozivamo kandidata EPP-a da odoli iskušenju da skrene ka populističkoj desnici. EU je jača kada je vođena iz centra", rekla je Ejer, pozivajući fon der Lajen da prestane odugovlačiti sa inicijativom koja bi dala puna zakonodavna ovlašćenja EU Parlamentu.
Elize i francusko ministarstvo spoljnih poslova nisu želeli da se oglašavaju ovim povodom.
Visoki zvaničnik evropske vlade rekao je za EURACTIV da su veće članice, generalno, njenim prvim mandatom i očekuje se da će je podržati.
"Međutim, postoji zabrinutost da možda vodi Komisiju donoseći previše jednostranih odluka i nedovoljno koordinišući sa članicama. Primer toga bio je njen iznenadni put u Izrael nakon napada 7. oktobra", rekao je zvaničnik.
Pariz je snažno reagovao na taj put, tvrdeći da nema mandat za preduzimanje inicijativa u vezi sa spoljnim pitanjima. Međutim, fon der Lajen može imati više problema sa liberalima kod kuće.
Moric Kerner, član upravnog odbora FDP-a i poslanik Evropskog parlamenta, rekao je za Euractiv u ponedeljak da je FDP već jasno stavio do znanja tokom izborne kampanje i konferencije da nisu zadovoljni dosadašnjim radom tokom njenih prvih pet godina.
"Predsednica je do sada zanemarivala ekonomiju i bezbednost", dodao je Kerner.
U međuvremenu, izvor "Renew Europe” u Pragu je rekao za Euractiv da su liberali takođe frustrirani tretmanom slučaja vladavine prava u Mađarskoj.
Neophodna podrška Melonijeve
Takođe će tražiti i podršku konzervativne italijanske premijerke Đorđe Meloni (ECR), koja vodi koalicionu vladu sa centrističkom Forza Italijom (EPP) i desničarskom Ligom (ID). Forza Italia je za, ali Liga je protiv. Meloni, koja sedi u Evropskom savetu, nalazi se u osetljivom položaju jer takođe vodi ECR, koja se suočava sa gnevom poljske stranke Pravo i pravda (PiS) zbog fon der Lajen.
Mnogi u Rimu sugerišua da će Meloni podržati Ursulu fon der Lajen, kao što je to učinila i PiS 2019. kako bi mogla lobirati za komesara u sledećoj izvršnoj vlasti.
Socijalistički blok
Evropski socijalisti, koji su nominovali Nikolasa Šmita kao glavnog kandidata za izbore u EU i tražiće visoku EU funkciju, čuvaju svoje karte blizu grudi. Njihov manifest insistira na zelenom prelasku i protivi se bilo kakvom 'zastoju'.
U Berlinu, vlada vođena SPD-om nije iznela nikakvo saopštenje, iako je Kristijan Petri, vođa SPD-a za evropska pitanja, komentarisao da je fon der Lajen radila dobar posao kada se pridržavala dnevnog reda Evropskog parlamenta. Nakon izbora, ona bi mogla računati na podršku španskog socijalističkog premijera Pedra Sančeza, koji ju je već podržao za drugi mandat u julu prošle godine.
Prema rečima Ignacija Moline, višeg istraživača u Kraljevskom institutu ElCano, jednom od najprestižnijih španskih think tankova, fon der Lajen i Sančez "se međusobno trebaju". Drugi mandat VDL značio bi ponavljanje evropske koalicije umerenih snaga protiv rasta anti-EU ekstremne desnice, rekao je Molina za Euractivovog partnera EFE u intervjuu.
"Dobar je za Sančeza iz nacionalne izborne perspektive jer je EPP neprijateljska prema pravljenju pakta sa 'ultra' i evroskeptičkim snagama. EPP održava dobar dijalog sa centrističkim proevropskim snagama levice", rekao je on.
(J.N./EURACTIV.rs)