Predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel najavio je da se neće ponovo kandidovati, a ne zna se da li će to uraditi predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj
Četiri meseca pred izbore za Evropski parlament (EP), oko 20 imena je u trci za čelne pozicije. Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen još nije najavila svoju kandidaturu, ali se očekuje da će tražiti drugi mandat, budući da ima veliku podršku evropskih zvaničnika, piše EUObserver.
Evropski izbori će biti održani između 6. i 9. juna 2024. godine, odlučili su ambasadori država članica Evropske unije (EU).
Predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel najavio je da se neće ponovo kandidovati, a ne zna se da li će to uraditi predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
Sudeći prema prethodnim izborima u Briselu, oni koji su rano saopštili da će se kandidovati brzo su ispali iz trke, pošto je takva najava kandidature dala više vremena njihovim protivnicima da ih napadnu, navodi portal.
Neka od značajnih imena koja su već u trci za različite položaje su bivši portugalski premijer Antonio Kosta, bivši italijanski premijer Maro Dragi, premijerka Danske Mete Frederiksen, estonska premijerka Kaja Kalas, bivši holandski premijer Mark Rute, premijer Španije Pedro Sančez i irski premijer Leo Varadkar.
Erik Moris iz Centra za evropsku politiku u Briselu kaže da bi, pod pretpostavkom da Fon der Lajen dobije drugi mandat, politički odnos snaga postavio socijalistu za predsednika Evropskog saveta i liberala za visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. Moris tvrdi da su Kosta, Kalas i Frederiksen ozbiljni kandidati, iako Kosta prvo mora da razjasni nedoumice u vezi sa istragom u Portugalu o korupciji.
"Ulozi su visoki za EU zbog ekonomskog i bezbednosnog okruženja", kaže Moris i ocenjuje da bi "lični kvaliteti" pojedinaca trebalo da budu važniji nego u prošlosti.
Tokom četvorodnevnog izbornog procesa, građani u svim državama Evropske unije će odabrati ko će biti njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu koji broji 705 zastupnika. Imenovaće se i novi lideri evropskih institucija, poput predsednika i članova Evropske komisije, predsednika Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, te ko će biti novi visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.
Svi oni će imati petogodišnji mandat. Evropski izbori se smatraju najvećim trasnacionalnim glasanjem budući da se u četiri dana organizuju u 27 država a izborno pravo imaju preko 400 miliona građana.
(J.N./EURACTIV.rs)