Iako je tokom prethodne četiri godine nesebično delila ohrabrujuće poruke i podršku Srbiji na putu evrointegracije, stavovi Fon der Lajenove o kosovskom pitanju često su se nalazili u suprotnosti sa stavovima Beograda
Odluka predsednice Evropske komisije, Ursule on der Lajen, da se kandiduje za drugi mandat na toj funkciji, čekala se s velikom pažnjom. Iako je tokom prethodne četiri godine nesebično delila ohrabrujuće poruke i podršku Srbiji na putu evrointegracije, stavovi Fon der Lajenove o kosovskom pitanju često su se nalazili u suprotnosti sa stavovima Beograda, zbog čega se otvorilo pitanje - koliko bi našoj zemlji koristilo da ona dobije još jedan mandat i ostane na čelu ove institucije.
Podrška na putu evrointegracija najjači argument
Poruka "želimo da se Srbija pridruži Evrospkoj uniji", koju je prenela u oktobru prošle godine tokom zvanične posete Beogradu, bila je vrlo optimistična izjava koja je ukazala na na čvrst stav Brisela da se Srbija pridruži evropskoj porodici.
"Srbija je već jedna od najnaprednijih zemalja na putu ka članstvu ka EU. EU želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog partnera", rekla je ona tokom obraćanja tada.
Govoreći o perspektivi Srbije, rekla je da bi, kada bude zaokružen plan podrške, BDP Zapadnog Balkana mogao da se poveća za 10 odsto. Ako se otvori jedinstveno tržište Evropske unije i zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana, potrebna su jednaka pravila i za to su neophodne reforme. Prema njenim rečima, ako se sprovede reforme, EU će doći sa investicijama.
Fondovi i bespovratna novčana pomoć Srbiji i regionu
"Vetar u leđa" na putu evrointegracija svakako predstavljaju fondovi EU i novčana pomoć koju je predsednica Evropske komisije tokom ove posete najavila i podržala.
"Srbija dobiti 160 miliona evra direktne pomoći da se izbori sa energetskom krizom. Mislim da je ovo neophodno da bi Srbija, kao i druge zemlje, mogla da pomogne ugrožene članove društva i mala i srednja preduzeća", rekla je Fon der Lajen.
Osvrnula se i na nabavku gasa iz više izvora i poručila da je to pitanje od suštinske važnosti i da prevelika fokusiranost na Rusiju nije dobra. Ona je pozvala Srbiju da se pridruži Evropskoj uniji u zajedničkoj nabavci gasa.
"Ova energetska kriza dolazi od strašnog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine i on menja bezbednosnu sliku celog kontinenta. Zato je za Evropsku uniju više nego ikad važno da ulaže u svoje partnere. EU jeste i ostaće najvažniji politički i ekonomski partner Srbije", rekla je Fon der Lajen, a tada je najavila i 500 miliona evra bespovratnih sredstava, koja će biti uložena u infrastrukturu.
Stav o kosovskom pitanju tačka razmimoilaženja
Stav o kosovskom pitanju jedna je od tačaka razmimoilaženja u stavovima zvaničnog Beograda i EU. U sklopu svoje posete Prištini, Fon der Lajen naglasila je potrebu za olakšavanjem postupka za prihvatanje Zajednice srpskih opština s jedne strane, dok s druge strane apeluje da Beograd prihvati de facto priznanje Kosova. Ova izjava dobija poseban kontekst u svetlu sprovođenja Ohridskog sporazuma, koji, kako ističe, uključuje priznanje određenih dokumenata od strane Srbije kao neophodan preduslov za evropski put.
"Proces pristupanja se zasniva na zaslugama, neke zemlje napreduju brzo, neke su sporije, i smatramo da je fer da se takav proces zasniva na zaslugama", dodala je fon der Lajen, ističući važnost angažovanja obe strane ka normalizaciji odnosa.
U odgovoru na ove izjave, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je posvećenost očuvanju mira i stabilnosti u regionu. On je naglasio da će Srbija ispunjavati svoje obaveze u skladu s dogovorenim, ali je takođe istakao jasnu granicu u vezi sa postupcima protivnim Ustavu Republike Srbije.
Zvanična potvrda kandidature
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je danas da namerava da se kandiduje za drugi mandat i bude na čelu EK još pet godina.
"Donosim veoma svesnu i dobro promišljenu odluku. Želela bih da se kandidujem za drugi mandat i veoma sam zahvalna CDU što me je danas imenovao za vodećeg kandidata EPP (Evropske narodne partije)", rekla je Fon der Lajen na konferenciji za novinare nakon partijskog sastanka u Berlinu.
Ona sada mora dobiti podršku još dve stranke u okviru Evropske narodne partije (EPP), grupacije desnog centra u Evropskom parlamentu, koja takođe uključuje vladajuće partije u Grčkoj, Irskoj, Litvaniji i Švedskoj.
Potom mora da dobije i na glasanju na Kongresu EPP u martu, koji će se održati u Bukureštu, pre nego što se suoči sa poslednjom preprekom u junu kada počinje prava trgovina oko visokih poslova u Briselu.
(J.N./EURACTIV.rs)