Da bismo osigurali našu bezbednost u promenljivom svetu, kao evropska zemlja, moramo biti u stanju da garantujemo bezbednost naših građana ne oslanjajući se na jednog ili drugog, rekla je ministarka odbrane Belgije Ludivin Dedonder.
Angažovanje Evrope na jačanju svoje odbrambene industrijeneće odmah rezultirati autonomijom, ali je neophodno početi sada, rekla je ministarka odbrane Belgije Ludivin Dedonder za Euractiv, dok raste pritisak da 'stari kontinent' pojača svoju bezbednost.
"Evropa ima stratešku ulogu koju treba da odigra, i ne samo s političkog i ekonomskog stanovišta, već i s vojnog", rekla je Dedonder.
Belgija je na čelu rotirajućeg predsedništva Saveta EU u vreme kada Zapad ima poteškoće da isprati zahteve Kijeva za više vojne pomoći, a EU traži da razvije sveobuhvatnu strategiju za odbrambenu industriju.
"Da bismo osigurali našu bezbednost u promenljivom svetu, kao evropska zemlja, moramo biti u stanju da garantujemo bezbednost naših građana ne oslanjajući se na jednog ili drugog - i to je izazov", rekla je, pozivajući na jaču evropsku autonomiju u pitanjima odbrane, uključujući ponovno industrijalizovanje bloka.
Evropljani širom kontinenta obećali su dodatne resurse za odbranu nakon što je pre dve godine Rusija napala Ukrajinu, ali industrije još nisu prešle na ratnu proizvodnju, tvrdeći da su im potrebni dugoročni ugovori da bi opravdali velike investicije u proizvodne linije i povećanje proizvodnje.
Rekla je da "čvrsta odbrana za odvraćanje napda, otpornost na intervenciju, zahteva jačanje osnove odbrane", zagovarajući jači vojno-industrijski kompleks u Evropi.
Zemlja je počela ponovno da ulaže u svoju nacionalnu odbrambenu industriju 2020. godine, kada je ministarka odlučila da ojača odbrambene alate zemlje povećanjem investicija. Belgija planira da do 2030. godine potroši rekordnih 1,8 milijardi evra kako bi ojačala industriju zemlje.
Zavisnost od SAD-a, Kine
"Izazov potiče iz činjenice da nije lako govoriti o nezavisnosti nakon rada na mirnodopskim dividendama toliko godina", rekla je, o smanjenju vojne potrošnje Evrope nakon Hladnog rata što je dovelo do decenija nedinvestiranja, dok Sjedinjene Američke Države nikada nisu prestale da ulažu velike količine resursa.
I pored povećanja investicija, promena se "ne može se izvesti preko noći", upozorila je.
Njene izjave došle su pre nego što je republikanski predsednički favorit Donald Tramp rekao da SAD pod njegovim vođstvom možda neće pomoći saveznicima NATO-a koji nedovoljno troše na odbranu.
"Moraćemo biti sposobni da budemo autonomni sa evropskog stanovišta", rekla je Dedonder.
"Nažalost, tokom poslednjih 20 godina, naša najveća slabost bila je zavisnost koju smo razvili", dodala je, govoreći o sirovinama potrebnim za proizvodnju vojne opreme, na primer.
Grafit, na primer, koristi se u helikopterima, podmornicama, artiljeriji i raketama proizvedenim u bloku, ali 70 odsto svetske proizvodnje dolazi iz Kine, upozorio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel prošle jeseni.
Čak i ako Evropa ne može proizvesti veoma potrebne sirovine i retke zemlje, "svi mogu videti da industrijski kapaciteti Evrope nisu dovoljni", rekla je. "Moramo ponovo izgraditi ovaj odbrambeni alat, to je više nego neophodno", dodala je.
Jedan način da se to učini je da se bude koherentniji prilikom kupovine, da Evropljani troše u svojoj evropskoj industriji umesto van nje, i da imaju viziju dugoročnog planiranja.
Dedonder je rekla da se 80 odsto kupovina proizvoda koji prave strane industrija poput belgijskog FN Herstala vrši van Evrope, posebno u Brazilu.
U pokušaju da proizvođaču municije FN Herstal obezbedi dugoročnu viziju za ulaganje u proizvodne kapacitete, zapošljavanje novog osoblja itd., vlada je potpisala ugovor s kompanijom za narednih 20 godina.
Na pitanje kako se nada da će pronaći evropsku industrijsku bazu za deset godina, ministarka je odgovorila "što je moguće komplementarnije", nagoveštavajući potrebu za evropskim opcijama za dostupne proizvode.
"Na evropskom nivou, moramo imati ovu stratešku autonomiju, što znači da možemo pronaći proizvode koji garantuju bezbednost naših građana".
"To ne znači daviše ne želimo kupovati američko, ali moramo imati te mogućnosti dostupne u Evropi".
Belgijske prethodne vlade kupile su američke borbene avione F-16 i F-35.
Pozivajući se na evropsku zavisnost od američkih sposobnosti i vojne snage nakon preuzimanja talibana u Avganistanu, rekla je "u vremenima poput ovih, moramo videti realnost".
"Bez obzira na to da li je Tramp tamo ili ne, u svakom slučaju, moraćemo postati jači", dodala je kada su je pitali kako je njegova uloga u zagovaranju povećanja vojnih izdataka uticala na nju i na poglede njenih komšija na razvoj strateške autonomije kontinenta.
Šta nakon rata?
Potrebe neće prestati nakon rata u Ukrajini Međutim, zagovaranje jačanja evropskih odbrambenih sposobnosti i industrijske baze ne bi trebalo stati kada se rat završi ili ako Ukrajini više ne budu bilo potrebne velike količine vojne pomoći od zapadnih saveznika, prema Dedonder.
"U svakom slučaju, nakon što se ovaj rat završi, još uvek ćemo morati ojačati bezbednost na granicama NATO-a na evropskoj teritoriji".
To važi i za Ukrajinu, o kojoj je Dedonder istakla da Evropljani "uvek" govore o pomoći "u kratkom, srednjem i dugoročnom roku za ovu zemlju, s ciljem i da se osigura da Ukrajinci modernizuju svoje oružane snage i da mogu da zaštite svoju teritoriju čak i kada rat završi", rekla je.
Belgija ulaže u minopolagače za ukrajinske oružane snage i uključena je u obuku ukrajinskih pilota na borbenim avionima F-16 koji će biti isporučeni u narednih nekoliko godina.
Ali kontinent je okružen krizama, dodala je, posebno pozivajući na 360-stepeni pristup.
"Svi prate šta se događa u Africi, s ruskim i kineskim uticajem i posledicama koje to može direktno imati za evropske zemlje", rekla je, spominjući situaciju u Nigru gde se nedavno povukla misija EU za obuku.
(JA/EURACTIV.rs)