Predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac kaže da su poruke koje šalje generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, upućene pre svega vlastima u Prištini
Šutanovac za Kosovo onlajn kaže da su poruke koje šalje Stoltenberg upozoravajući na izazovnu bezbednosnu situaciju na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, poslate sa ciljem da se skrene pažnja na problem i dodaje da je ta poruka pre svega upućena vlastima u Prištini i onima koji ne razumeju bezbednosnu situaciju na Kosovu.
On ističe da nema nikakve dileme da i u Bosni, a pre svega na Kosovu i Metohiji, postoje ljudi koji ne žele da uvaže sporazume bilo Dejtonski, bilo Briselski.
"U ovom trenutku mislim da je situacija na Kosovu mnogo lošija imajući u vidu da mi sa druge strane imamo Aljbina Kurtija koji ne samo da ima ambiciju da sa malim, nego čak i većim incidentima svakodnevno vrši prtisak na srpsko stanovništvo koje živi na KiM. U njegovoj projekciji je ono što piše u programu njegove stranke, a to je formiranje „velike Albanije” čime ugrožava ne samo Srbiju, nego i Severnu Makedoniju, Grčku pa i Crnu Goru”, kazao je Šutanovac koji smatra Kurtijeva projekcija nije u vezi samo sa Srbima.
Kako navodi, Kurti "ima želju i intenciju očigledno da postane lider svih Albanaca sveta".
"Zbog toga je Priština u sukobu sa Tiranom, a delimično i sa Skopljem. Ukoliko međunarodna zajednica to ne prepozna, a mislim da oni koji iole razumeju situaciju to prepoznaju, samo je pitanje njihovog interesa da li žele po tom pitanju da reaguju, onda zaista imamo i bezbednosni problem koji može da dovede do incidenata koji ugrožavaju živote građana na Kosovu i Metohiji”, navodi on.
Upitan da li bi poruke da postoje bezbednosni izazovi na Kosovu posebno, mogle da znače i povećanje broja vojnika Kfora na tom prostoru, nekadašnji ministar odbrane naglašava da je Srbija uvek insistirala na tome da se snage misije ne smanjuju.
"Od kako znam, a bavio sam se i ja tim poslom na svakom sastanku smo tražili da Kfor ne smanjuje broj pripadnika. Sećamo se svi 17. marta kada je nedovoljno brza reakcija, a s druge strane nedovoljan broj vojnika Kfora doveo do esklacije situacije sa velikim brojem žrtava. Tada je Kfor, praktično, da tako kažem, spasio Srbe. I ono što se u Srbiji ne priča, tada je bilo više žrtava na albanskoj strani, jer je Kfor dejstvovao svim oržjem i oruđima koje ima. Moguće da Stoltenberg šalje poruku o jačanju snaga Kfora, ali smatram da je, pre svega, poruka upućena vlastima u Prištini i onima koji ne razumeju šta se dešava na Kosovu i koji u ovom trenutku imaju negativan odnos prema Srbiji i daju podršku Kurtiju koji nikako nije faktor ni mira, ni stabilnosti u regionu, već upravo suprotno”, navodi Šutanovac.
Upitan o šta znače najave o formiranju „vojnog šengena” u regionu koji bi bio potvrđen na Samitu NATO-a u julu , u Vašingtonu, Šutanovac kaže da ti sporazumi već postoje, da Srbija ima te sporazume, s tim što, kako je napomenuo, tu moramo biti vrlo precizni.
"Slobodno kretanje ne znači da oni mogu kada žele, kuda žele i kojom brzinom hoće da prolaze kroz Srbiju. Oni se obrate i dobiju dozvolu za slobosno kretanje, prati ih srpska policija od ulaska do izlaska iz Srbije i to je nešto što je potpuno normalno i nije ništa novo u modernom svetu. To slobodno kretanje kako neki zamišljaju da neko može da uđe sa vojnom opremom i prolazi kroz Srbiju nikada nije bilo predviđeno, niti je moguće”, zaključio je Šutanovac.
(M.A./EURACTIV.rs)