Lideri EU su se u četvrtak (1. februara) jednoglasno usaglasili o finansijskoj pomoći bloka Ukrajini i prevazišli još jednu pretnju mađarskog veta. Šta taj dogovor znači za dalje?
Kada su stigli u Brisel, lideri EU su se plašili najgoreg: veta mađarskog premijera Viktora Orbana u vreme kada je američko finansiranje Ukrajine i dalje neizvesno, a Kijevu ponestaje svega što mu je potrebno da bi se borio protiv ruske invazije.
Protiv svih očekivanja, Orban je popustio pred kompromisom i deblokirao paket od 50 milijardi evra nakon što je stavio veto na njega u decembru.
Bilo je mnogo spekulacija o tome da li je mađarski lider kapitulirao pred pritiskom svojih 26 kolega i potencijalno ozbiljnim političkim posledicama koje bi veto imao na poziciju njegove zemlje unutar bloka. Ili je dobio ustupke?
Šta dogovor znači za Mađarsku?
U ovoj fazi, dogovor izgleda kao poraz Mađarske, pošto on vidi da nijedan od njegovih ključnih zahteva nije ispunjen.
Prema sporazumu, Mađarska neće imati godišnji veto na ukrajinski paket za isplate do 2027. Novac EU će početi da ide Ukrajini u martu.
Međutim, dva paragrafa u zaključcima samita bila su ključna za postizanje postignute jednoglasnosti.
Veliki deo formulacija došao je kao posledica poslednjeg trzaja diplomatije noć pre i ujutru samita.
Sa jednim paragrafom, Budimpešta je dobila manji ustupak godišnjih izveštaja i debata o implementaciji novca, što je otključalo posao.
"Ako bude potrebno, za dve godine, Evropski savet će pozvati komisiju da predloži reviziju u kontekstu novog VFO (multifinansijski okvir — dugoročni budžet EU)", navodi se u tekstu.
Međutim, preispitivanje može biti pokrenuto samo jednoglasnošću svih EU27, što teoretski znači da bi jedan od nepokolebljivih ukrajinskih pristalica bloka mogao da to spreči.
Na Orbanov zahtev, drugi paragraf se odnosi na sporazum iz 2020. u kome je blok rekao da će mehanizam uslovljavanja jednako tretirati sve zemlje članice kada se odlučuje da li da uskrate sredstva EU.
Neki ovo čitaju kao nagoveštaj zemalja članica EU Evropskoj komisiji da odmrznu neke od 10 milijardi evra koje su Mađarskoj zadržane zbog zabrinutosti za vladavinu prava, ili da barem budu blaži prema striktnim prekretnicama koje Budimpešta mora da ispuni.
Za Orbanove uši ovo bi se moglo prevesti kao poziv izvršnoj vlasti EU da bude tolerantnija prema Mađarskoj.
Ali zvaničnici EU kažu da je malo verovatno da će Orban uskoro videti novac namenjen Budimpešti.
Međutim, prekretnica u sagi o fondovima EU mogla bi da dođe što se više približimo izborima za Evropski parlament, pri čemu je institucija tradicionalno stroga prema Orbanu, usmeravajući pažnju na kampanju.
Iako ovo možda ne deluje mnogo za ustupke Budimpešti, smatralo se da je to dovoljno da Orban odnese pobedu kod kuće. Zvaničnici EU su privatno priznali da je, opet, dobio ono što je sve vreme tražio – pažnju.
Posle razgovora, on je izjavio da "mađarska sredstva neće završiti u Ukrajini, a mi imamo kontrolni mehanizam na kraju prve i druge godine" – nešto što uopšte nije opcija.
… i EU
Potvrda brzog sporazuma stigla je nakon što je mala grupa lidera EU – u različitim konstelacijama – pre zvaničnog samita sastavila prihvatljiv tekst i ubedila Orbana da odustane od veta na paket finansiranja.
Trojica lidera sa kojima je Orban stalno komunicirao tokom protekle nedelje – italijanska premijerka Đorđa Meloni, francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel – bili su od suštinskog značaja za sklapanje sporazuma, tvrde ljudi upoznati sa razgovorima.
Zvaničnici EU ukazuju i na činjenicu da su zemlje članice imale beskompromisan i jedinstven stav u predvodnim razgovorima sa Orbanom, što je pomoglo da se mađarski premijer ubedi da pristane.
Odlazeći na samit u četvrtak ujutru, lideri EU naglasili su da, iako je sporazum bez Mađarske moguć, to bi signaliziralo nedostatak evropskog jedinstva, ne samo Rusiji. Ovo takođe dolazi u kontekstu evropskih saveznika koji su se dugo žalili da Orbanov prkos igra na ruku Vladimiru Putinu.
Diplomate i zvaničnici EU takođe su bili nepokolebljivi da Orban jednostavno mora da popusti kako bi izbegao veliku političku krizu.
Međutim, srećan kraj ne znači da mađarska pretnja vetom neće nadzirati buduće odluke EU, bilo o Ukrajini ili drugim stvarima.
Uprkos tome što su odustali od veta, zvaničnici EU ukazuju na činjenicu da Orban ostaje pri jednoj stvari: fundamentalno drugačijem razumevanju rata u Ukrajini od ostalih EU26, što je ponovio u samim razgovorima.
Za Evropski savet Šarla Mišela, brzi dogovor je takođe bio lična pobeda, nakon što se našao na udaru kritika zbog ove situacije.
A kroz sočivo Ukrajine?
Za Kijev, dogovor o finansijskoj pomoći u četvrtak je druga pobeda EU od tri, nakon političke odluke u decembru da se počnu pregovori o pridruživanju.
Ukrajina je očekivala da će ostati bez novca za normalno funkcionisanje vlade u martu, ali sada se to može izbeći sa 33 milijarde evra kredita i 17 milijardi evra bespovratne pomoći iz budžeta Evropske unije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pohvalio je odluku u svom obraćanju liderima EU kao "jasan signal" da je "njena reč važna i njena obećanja rade za interese cele Evrope".
Ali novac neće biti dovoljan za Kijev.
Postoji osećaj da bi proces pridruživanja Ukrajine mogao biti dodatno usporen kako bi se umirila Budimpešta, ali zemlje članice takođe ostaju oprezne u pogledu prebrzog proširenja EU.
Evropska komisija je već kasno započela proces skrininga pristupanja Ukrajine EU, a zemlje članice su se pitale zašto proces nije počeo u decembru, kako se očekivalo.
U međuvremenu, treća pobeda Ukrajine je malo verovatna pre martovskog samita EU.
Zelenski je zauzeo sumorniji ton, podsećajući lidere EU da se očekuje da će EU propustiti svoj samopostavljeni cilj od jednog miliona komada municije za Ukrajinu, koji je trebalo da stigne do marta, a još uvek nije postignut dogovor o reformi fonda za oružje kako bi se Kijev opremio sa više oružja.
Sa situacijom na bojnom polju, Ukrajini će očajnički biti potrebno više zapadne vojne pomoći ako želi da zadrži ili potisne ruske trupe.
Signal Bajdenu
Ovaj korak je takođe značajan signal Vašingtonu, pošto se američki Kongres do sada nije složio oko obimnijeg finansiranja Ukrajine jer razmatra zahtev predsednika Džoa Bajdena da odobri dodatnih 61 milijardu dolara.
Zahtev iz oktobra prošle godine, koji takođe uključuje pomoć za Izrael, zaustavljen je insistiranjem američkih republikanaca da bude vezan za promenu u imigracionoj politici.
Fon der Lajen je rekla novinarima da se nada da će potez EU inspirisati SAD da slede njihov primer.
"To će biti ohrabrenje za Sjedinjene Države da učine svoj deo", rekla je ona nakon odluke.
Neposredno nakon što je odluka doneta u Briselu, američki predsednik Džo Bajden je u telefonskom razgovoru sa Fon der Lajen pozdravio odobrenje bloka za 50 milijardi evra pomoći Ukrajini, saopštila je Bela kuća.
Bajden je pozdravio "značajan paket finansijske pomoći", koji će "uveliko pomoći Ukrajini dok nastavlja da se bori protiv agresije Rusije", rekao je novinarima portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Američke demokrate su takođe najavile da će američki Senat sledeće nedelje glasati o paketu bezbednosti granica koji bi otključao vitalnu pomoć Ukrajini.
Lider većine u američkom Senatu Čak Šumer ranije je rekao da će poslanici u roku od nekoliko dana objaviti tekst zakona koji se odnosi na bezbednosnu pomoć SAD i promene imigracione politike.
Očekuje se da će zakon proći Senat, gde Bajdenove demokrate imaju neznatnu većinu, ali su izgledi u Predstavničkom domu koji kontrolišu republikanci mnogo manje realni.
(JA/EURACTIV.rs)