Nejedinstvo prilikom donošenja odluka na nivou Evropske unije i dalje je jedan od glavnih problema bloka, a irski ministar spoljnih poslova predlaže "kreativne načine" za rešenje.

Bezizlazne situacije u važnim glasanjima dugo su mučile EU jer odluke u oblastima kao što je spoljna politika zahtevaju jednoglasnu saglasnost svih vlada EU.

Mađarski premijer Viktor Orban je posebno iskoristio ovo pravo veta kao polugu, nedavno blokirajući dodatno finansiranje EU za Ukrajinu.

Ipak, prema Martinovim rečima, postoje "kreativni načini" da se reši paralizirajuća blokada bloka, koji ne zahtevaju reformu ugovora EU.

"Postoje kreativni načini na koje možete olakšati efikasno donošenje odluka", rekao je Martin na događaju istraživačkog centra Jackues Delors u Berlinu u četvrtak (18. januara).

Čak su i novi mehanizmi za jednostrano isključivanje zemalja iz EU bili "vredni razmatranja", potvrdili su na zahtev ministar spoljnih poslova i zamenik premijera, priznajući da bi to bilo "stvarno teško".

"Ali postoje ograničenja za ono sa čime bi trebalo da se suočimo", rekao je on.

Iznad svega, Martin je istakao alat "konstruktivne uzdržanosti" kojim se država članica uzdržava od glasanja o predlogu umesto da glasa protiv.

"To je kreativan način da se dozvoli zemlji da zadrži svoju poziciju, (...) bez sprečavanja velike većine zemalja članica EU da rade ono što veruju da je ispravno", rekao je on.

Orban je ovu strategiju uočljivo koristio na poslednjem samitu EU kada je "otišao na kafu", dok su drugi evropski lideri glasali za početak pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom, navodi nemački časopis Špigl.

Rečeno je da su španski predstavnici uradili isto ove nedelje kako bi olakšali glasanje za pomorsku misiju EU koja se bori protiv raketnih napada Huta na brodove u Crvenom moru.

Irskoj je korišćenje takvih metoda posebno privlačno jer irski ustav zahteva da se većina promena ugovora EU ratifikuje putem referenduma, sa neizvesnim ishodom.

Reforma EU "nije preduslov" za Nemačku

Nemačka je, posebno, insistirala na tome da je potrebna institucionalna reforma kako bi se omogućio prijem novih država članica, kao što je Ukrajina, a da bi se sprečilo da EU zađe u nepremostivu slepu ulicu.

Ipak, nakon sastanka sa Martinom kasnije u toku dana, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok odala je priznanje povodom osetljivosti oko ovog pitanja, obrazlažući nemačke zahteve u blažim terminima.

"[Institucionalna reforma] nije preduslov [za proširenje] za nemačku vladu", tvrdila je ona, umesto toga izabrala da govori o tome da dva procesa idu "ruku pod ruku".

Mnogi manji članovi strahuju od gubitka moći kroz produženje donošenja odluka kvalifikovanom većinom (KMV), što smanjuje njihovu težinu u glasovima.

Da bi pronašla sporazumne načine da se odmakne od jednoglasnosti, Nemačka je prošle godine pokrenula "Grupu prijatelja za glasanje kvalifikovanom većinom u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU". Irska se pridružila u decembru kao posmatrač.

Kako je Martin naglasio u četvrtak, uprkos tome što je manja država članica, irska vlada je pokazala relativno konstruktivan stav prema produženju KMV-a.

(JA/EURACTIV.rs)