Predizborna trka između Džoa Bajdena i Donalda Trampa biće jedinstven u savremenoj istoriji kao revanš između trenutnog predsednika i njegovog prethodnika
Republikanska predizborna trka zvanično još nije završena, ali s obzirom da nema očiglednog puta ka pobedi za Niki Hejli, sve je bliži obračun na opštim izborima u SAD između dva protivnika – Donalda Trampa i Džozefa Bajdena. Iako ima još vremena do završnih demokratskih i republikanskih konvencija i trenutka kada svaka stranka zvanično predstavlja svog predsedničkog kandidata, čini se da je izbor za predsednika već poznat.
Predizborna trka Džoa Bajdena i Donalda Trampa biće jedinstven u savremenoj istoriji kao revanš između trenutnog predsednika i njegovog prethodnika.
"Imati dva predsednika koji se kandiduju menja prirodu trke. Ovo je poređenje, ne samo referendum o trenutnom predsedniku. Ne ulazi se u ovaj izbor s praznim tablama", kaže Tod Belt, profesor politike na Univerzitetu Džordž Vašington.
Kontrast će biti jednostavan, prema rečima Šona Spajsera, koji je služio kao prvi Trampov portparol i radio za Republikanski nacionalni komitet pre toga.
"Za one ljude koji kažu da su tokom Trampove vlasti politike Donalda Trampa učinile njihov život boljim, sigurnijim, poboljšale ekonomiju i naše zajednice, to je bez razmišljanja", dodao je.
Trampova kampanja ima motiv da krene u napad protiv Bajdena, piše BBC, delom kako bi skrenula pažnju sa njegovih slabosti - uključujući pravne probleme, njegovu razjedinjujuću retoriku i pokušaje da podriva rezultate izbora 2020. godine, što je doprinelo napadu na Kapitol SAD u januaru 2021. godine.
Ali, i Bajden ima slabe tačke, teško je prodati dostignuća u prvom mandatu i pokušava da ubedi javnost da ima energije za kampanju i drugi mandat. Već u ovom predsedničkom takmičenju, on predstavlja svog prethodnika kao nekontrolisanog i pretnju Americi, pa čak i samoj demokratiji.
"Obično to radite kada se takmičite protiv nekoga ko je nepoznat u politici. Ali ovde imate nekoga ko je veoma poznat, i vi samo pokušavate dokazati da je veliki rizik", kaže Susan Estrih, demokratska autorka i analitičarka koja je vodila predsedničku kampanju Majkla Dukakisa 1988. godine.
To je revanš koji malo Amerikanaca želi - brutalna i prljava kampanja - ali to je predsednički izbor koji se čini gotovo sigurnim u ovom trenutku.
Tesna trka
Bajden i dalje ima niske ocene odobravanja, što je opasno područje za aktuelnog predsednika koji ulazi u izbornu godinu. Javno mišljenje o Trampu takođe je negativno. Prema svim pokazateljima, opšti izbori u novembru će biti tesni. Nacionalne ankete pokazuju da su dva kandidata ili gotovo izjednačeni ili da Tramp ima blagu prednost. Međutim, u ovom ranom stadijumu trke, te ankete imaju ograničenu korisnost, s obzirom na prirodu političke mape SAD. Iako će Amerikanci glasati širom zemlje, ova trka će se opet odlučiti samo u nekoliko saveznih država.
To je zato što elektorski koledž, sistem kojim SAD bira svog predsednika, zavisi od toga da kandidati osvoje svaku državu, a većina država su čvrsto demokratske ili republikanske. Najvažnije države koje bi mogle ići u oba pravca ove godine uključuju Viskonsin, Pensilvaniju i Mičigen u takozvanom Rust Beltu, kao i Arizonu i Džordžiju, dve države koje je gospodin Bajden preokrenuo u demokratske 2020. godine. Nevada se takođe smatra neizvesnom, ali niska populacija čini da je manje vredna nagrada.
Nekoliko država koje su bile poprišta ranijih izbornih ciklusa ispale su sa ove mape - Florida i Severna Karolina su sklonile republikancima u poslednje vreme, dok se čini da su Virdžinia i Kolorado čvršće demokratske.
Dakle, dok nacionalne ankete pružaju materijal za političke komentare, mnogo manji broj birača na kraju će biti oni koji su od suštinskog značaja. Ankete u novembru koje su pokazale da Tramp lagano napreduje u ovim ključnim državama izazvale su zabrinutost među nekim demokratama, ali ankete godinu dana pre izbora nisu nužno tačni predskazatelji ishoda.
Jedan od faktora koji čini 2024. izazovnim za predviđanje je taj što su, u celini, ekonomski pokazatelji pozitivni. Ekonomija raste stabilnom brzinom, nezaposlenost je blizu rekordno niskih nivoa, berza dostiže rekordne visine. Ipak, američki glasači i dalje imaju mračan pogled na svoju ekonomsku situaciju.
Deo toga može se pripisati nekoliko godina visoke inflacije i i dalje visokih cena stanovanja u mnogim delovima SAD. Prodaja kuća u SAD je pala na najniže nivoe u gotovo 30 godina.
Na Trampovom pobedničkom skupu u Ajovi, dva velika video-ekrana su se smenjivala kroz grafikone koji pokazuju kako su tokom Bidenove administracije porasle kamatne stope na stambenim kreditima, što je rezultiralo povećanjem mesečnih rata za stanove.
Međutim, postoje neki nedavni znakovi nade za Bajdena. Poverenje potrošača, kako meri anketom Univerziteta u Mičigenu, dostiglo je najviši nivo od jula 2021. godine. Inflacija i cene goriva su pale. Ima još dovoljno vremena da se birači predomisle o stanju američke ekonomije.
Pitanja abortusa i migracija odlučuje izbore?
Bajdenova kampanja će pokušati ubediti birače da je Tramp odgovoran za to da abortus postane ilegalan ili znatno ograničen u desetinama saveznih država, iako se bivši predsednik trudi da ublaži svoj stav o tom pitanju.
Od trenutka kada je Vrhovni sud SAD, uz pomoć troje sudija koje je postavio Tramp, odbacio praksu dugu 50 godina, dajući ustavnu zaštitu pravu na abortus, demokrate su na talasu podrške po ovom pitanju postigle bolje rezultate na izbornim mestima nego što se očekivalo.
Džo Bajden i potpredsednica Kamala Haris nedavno su održali događaj u Severnoj Virdžiniji fokusiran isključivo na ovo pitanje.
Ako je to izborna tema koju demokrate pokušavaju da istaknu u kampanji, Tramp i konzervativci će isto pokušavati sa pitanjem migracija. Prešli su granicu u decembru dostigavši rekordnih 249.785 hapšenja na meksičkoj granici - povećanje od 31 posto u odnosu na novembar i 13 postou odnosu na decembar 2022. godine, prethodni rekord.
Ova masivna navala ilegalnih migranata i tražilaca azila je preopteretila kapacitete vlade za obradu i programe socijalnih usluga u velikim gradovima.
Ankete pokazuju da je imigracija glavno pitanje za veliki deo Trampove baze, izvor slabosti za predsednika i izvor podele među demokratama. Napori da reše problem u Kongresu nisu bili uspešni, delom i zato što je Tramp vršio pritisak na republikance da blokiraju kompromisne zakonodavne predloge sve do posle izbora.
Druge teme takođe mogu igrati ulogu u predstojećoj predsedničkoj trci, uključujući stopu kriminala u SAD, životnu sredinu i klimatske promene, i spoljnu politiku. Rat u Gazi može predstavljati problem za Bajdena, s obzirom da podrška Izraelu od strane administracije smeta nekim demokratama, uključujući i veći procenat mladih birača čije učešće u novembru može odlučiti izbore.
Šta pokazuju ankete?
S obzirom na to da ankete pokazuju da većina Amerikanaca nije zadovoljna svojim opcijama unutar dve glavne stranke, okruženje je povoljno za izlazak treće stranke ili nezavisnog kandidata. Robert Kenedi Džunior, aktivista protiv vakcinacije, već se kandidovao, iako je trenutno prisutan samo na jednom izbornom području.
Pravne nevolje Donalda Trampa takođe mogu uticati na trku, on se suočava sa 91 optužbom i četiri krivična suđenja. Iako su optužnice činile da mu podrška među republikancima poraste, krivična presuda može biti drugačija stvar. Prema izlaznoj anketi birača na nedavno završenim republikanskim predizborima u Nju Hempširu, 42 posto njih je reklo da Tramp ne bi bio sposoban za funkciju ako bi bio proglašen krivim.
Vreme suđenja bivšeg predsednika - neka od kojih su privremeno zakazana za mart i april - još nije precizno određeno.
(J.N./EURACTIV.rs)