Nakon što su vladajući političari u BiH postigli dogovor oko Izbornog zakona, oglasilo se najpre američka ambasada u Sarajevu, a potom i hrvatski predsednik Zoran Milanović, ali s dijametralno suprotnim stavovima
U jeku nastojanja Bosne i Hercegovine da konačno uhvati voz put Brisela, u prvi plan ponovno izbijaju stari sukobi između Zagreba i Sarajeva oko političkog predstavljanja Hrvata u BiH.
Ta neslaganja bi se mogla odraziti ne samo na odnose BiH i EU, nego i na odnose Hrvatske i SAD.
Američkoj ambasada: Izmene Izbornog zakona ne mogu se sprovesti bez izmena Ustava BiH
Nakon što je objavljeno da su predstavnici pet vladajućih stranaka u BiH u Laktašima kod Banje Luke, postigli dogovor o ključnim zakonima koje od Sarajeva traži Brisel, a među kojima su i izmene dosad najspornijeg propisa - Izbornog zakona, oglasilo se američka ambasada u Sarajevu.
U statusu na X-u, bivšem Twitteru, američko diplomatsko predstavništvo u BiH pozdravilo je nastojanja političkih čelnika u BiH da postignu kompromis oko izbora članova Predsedništva BiH, kolektivnog šefa države u kojem sedi po jedan predstavnik iz svakog od tri konstitutivna naroda u BiH - Bošnjaka, Hrvata i Srba.
Međutim, u američkoj ambasadi u Sarajevu upozoravaju kako takve promene nije moguće sprovesti bez izmena Ustava BiH.
"Evropski sud za ljudska prava doneo je nekoliko odluka u kojima se domaćim političkim liderima nalaže da izmene dejtonski Ustav, a EU je naglasila da BiH ne može ući u EU bez toga. Najznačajnije od tih promena odnose se na tročlano Predsedništvo. SAD snažno podupire napore političkih čelnika zemlje da postignu kompromis potreban za izmenu Ustava BiH u vezi s Predsedništvom, tako da ga usklade s presudama Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, to nije moguće učiniti izmenama Izbornog zakona. Potrebni su ustavni amandmani", poručili su na X-u iz američke ambasade u Sarajevu.
Podsećaju i da su se stručnjaci Venecijanske komisije već ranije usaglasili oko toga.
Za Zagreb sporan izbor Komšića u Predsedništvo BiH
Takva reakcija američke ambasade u Sarajevu iznenadila je mnoge, kako u BiH, tako i u Hrvatskoj.
Naime, upravo je izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH najspornije pitanje kako u zategnutim unutrašnjim odnosima u BiH, posebno između Hrvata i Bošnjaka u Federaciji BiH, tako i u odnosima između Hrvatske i BiH.
Shodno propisima, srpskog člana Predsedništva BiH biraju građani Republike Srpske, dok bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva biraju građani Federacije BiH. Mandat članova Predsedništva traje četiri godine, a članovi kolektivnog šefa države svakih osam meseci se smjenjuju na čelu tog tela kao predsedavajući..
Trenutno Predsedništvom BiH predseda Željko Komšić, kojem, međutim, i politički predstavnici Hrvata u BiH i službeni Zagreb osporavaju legitimitet, tvrdeći da je izabran uglavnom glasovima Bošnjaka.
Taj spor je kulminirao ove nedelje, kada se hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je u Sarajevu boravio s predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen i holanskim premijerom Markom Ruteom, odbio sastati s Komšićem.
Na sastanku u Predsedništvu BiH u ponedjeljak uveče (22. januara) na kraju su bili samo von der Lajen i Rute, koji su se sastali sa sva tri člana kolektivnog šefa države BiH.
Dogovorom bi se izmenio način izbora hrvatskog člana Predsedništva
U medijima su dosad objavljene konture dogovora koji su čelnici vladajuće koalicije postigli na sastanku u Laktašima, pa tako i one koje se tiču Izbornog zakona.
Prema tim informacijama, koje su objavili mediji u BiH i Hrvatskoj, bošnjački član Predsedništva i dalje bi se birao na području cele Federacije, dok bi se izbor hrvatskog člana Predsedništva takođe obavljao u Federaciji BiH, ali uz obvezu da kandidat dobije većinu u kantonima u kojima su Hrvati većina.
Detalji dogovora još nisu objavljeni, a po svemu sudeći, ni do kraja definisani.
Protivpredlog izmena Izbornog zakona već u parlamentu BiH
Istovremeno, u parlamentarnu proceduru u BiH poslat je predlog izmena Izbornog zakona koji je skrojila grupa zastupnika bošnjačkih stranaka. Tim predlogom, koji je na kraju prošle godine usvojio Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH, donji dom BiH parlamenta, predlaže se modernizacija i digitalizacija izbornog procesa u toj zemlji, ali nema ni reči o tome da bi se menjao način izbora članova Predsedništva BiH.
Predlog tog zakona još mora da potvrdi Dom naroda, gornji dom BiH parlamenta, a kako sada stvari stoje, male su šanse da će se to dogoditi, budući da se tako koncipiranim izmenama Izbornog zakona protive i SNSD šefa bosanskih Srba Milorada Dodika i HDZ BiH. Prvima smeta to što predloženi zakon ide u pravcu dalje centralizacije izbornog procesa u BiH, što je, kako kažu, protivno Dejtonu, dok drugima smeta što se njime ne menja izbor hrvatskog člana Predsedništva.
U Zagrebu napeto prate izmene izbornog zakonodavstva BiH
Izmene izbornog zakonodavstva u BiH napeto se prate i u Zagrebu.
Reakcija američke ambasade u Sarajevu neprijatno je iznenadila hrvatsku političku scenu, na kojoj uglavnom postoji konsenzus oko stava da Komšić nije legitiman predstavnik Hrvata u BiH i da tamošnji Izborni zakon treba menjati.
S druge strane, deo hrvatskih analitičara i političara smatra da primedbe američkog diplomatskog predstavništva u BiH u praksi idu u prilog Komšiću, odnosno nastavku sada već ustaljene prakse da hrvatskog člana Predsedništva uglavnom biraju znatno brojniji Bošnjaci, a ne Hrvati, iako se u vreme usvajanja dejtonskog Ustava na tako nešto nije računalo.
Oštra reakcija Milanovića, optužio SAD za "opstrukciju"
Političke elite u Hrvatskoj dosad se nisu javno oglasile o reakciji američkog diplomatskog predstavništva u BiH.
Zato je, međutim, reagovao predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je u saopštenju 23. januara kasno popodne poručio da se izmene Izbornog zakona BiH ne mogu dovoditi u vezu s izmenama Ustava te zemlje.
"Dogovor o izmeni Izbornog zakona BiH - koji je na dobrom putu da bude postignut nakon nedavnog sastanka čelnika HDZ-a BiH SNSD-a, SDP-a, NiP-a i NS-a - jedini je ispravni put i jedini način da se stabilizuje politička situacija u BiH. Predlog izmena Izbornog zakona BiH, o kojima razgovaraju demokratski izabrani predstavnici vlasti u BiH, jamčio bi hrvatskom narodu u BiH pravo biranja svog predstavnika u Predsedništvo BiH, odnosno da hrvatski narod bude legitimno predstavljen u najvišem državnom telu BiH", saopštili su iz Milanovićevog kabineta, pozvavši se na odredbe hrvatskog Ustava po kojima je Hrvatska dužna da brine o položaju i pravima Hrvata u BiH.
(M.A./EURACTIV.rs)