Evropska komisija je „na ivici" u pogledu upravljanja, rekla je potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova 22. januara dok je komentarisala o budućoj strukturi izvršne vlasti Evropske unije
Jourova je komentarisala stanje u Evropskoj komisiji na panel debati organizovanoj povodom obeležavanja 20 godina češkog članstva u EU.
„Već postoji organizacija izvršnih potpredsednika, potpredsednika, običnih komesara. Ova podela portfelja se negde preklapa i morali smo da naučimo da radimo sa tim", rekla je Jourova.
„Rekla bih da smo na ivici onoga što je menadžerski izvodljivo", dodala je ona.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odlučila je 2019. da strukturira telo oko osam potpredsednika, od kojih su tri izvršni potpredsednici odgovorni za tri ključne teme političkog dnevnog reda, evropski zeleni dogovor, digitalizaciju i ekonomiju.
Preostalih pet potpredsednika, uključujući Jourovu, koordiniraju specifične prioritete politike.
Međutim, pošto se očekuje da će proširenja EU biti, Jourova veruje da je potreba za promenom mehanizama EU još hitnija.
Komentarišući moguće pristupanje još mnogo zemalja koje bi činile Evropsku uniju od 35, Jourova je takođe rekla da je „ideja da svaka zemlja ima svog komesara sa resorom veoma problematična".
Lisabonski ugovor ograničio je broj komesara na dve trećine broja zemalja članica EU, uz jednaku rotaciju komesara između svih zemalja.
Međutim, 2009. godine, koristeći svoje novostečeno ovlašćenje da preispitaju broj komesara, lideri EU u Evropskom savetu odlučili su da Komisija ima onoliko komesara koliko ima država članica.
U nacrtu manifesta Evropske narodne partije desnog centra (EPP), koji je Euractiv prvi put objavio prošle nedelje, najveća politička porodica EU predlaže preoblikovanje portfelja Evropske komisije dodavanjem više.
Konkretno, EPP predlaže stvaranje tri dodatna mesta u Komisiji: jednog za mala i srednja preduzeća (MSP), jednog komesara posvećenog ribarstvu kao i za pitanja odbrane.
Ograničenja "ucenjivanja" vetom
U međuvremenu, Jourova je takođe uverena da zemlje EU treba da razgovaraju o mogućim promenama jednoglasnog odlučivanja u nekim politikama EU.
„Trebalo bi da identifikujemo uski skup ključnih egzistencijalnih pitanja koja, za koja kada treba da se pozabavi time, država koja je stavila veto treba da pokaže veoma jak nacionalni interes", rekla je Jourova.
Danas neke zemlje koriste veto da ucene EU, zahtevajući ustupke ili beneficije u drugim oblastima osim onih na koje su stavile veto, praksa koja je, međutim, takođe blokirala proces donošenja odluka u EU u oblastima kao što je pomoć Ukrajini.
U svom manifestu, EPP podržava takav pristup spoljnim pitanjima.
„Mi se zalažemo za zamenu principa jednoglasnosti u odlukama o spoljnoj i odbrambenoj politici glasanjem kvalifikovanom većinom", navodi se u nacrtu manifesta.
Sa svoje strane, socijalisti iz EU takođe su izrazili želju da ukinu veto, rekavši da „nacionalni veto ne sme da se koristi kao moneta za pregovaranje".
(M.A./EURACTIV.rs)