Odnosi Hrvatske i Turske poslednjih desetak godina bili su u drugom planu, dok sada dolazi do jačanja saradnje između dve članice NATO-a.
Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman u Ankari je boravio dva dana.
U saopštenjima koje je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova ističe se da je Grlić Radman tokom susreta s turskim kolegom Hakanom Fidanom u Ankari razgovarao o stanju na Bliskom istoku, u Ukrajini i na jugoistoku Evrope.
Dvojica ministara su naglasila kako je Hrvatskoj i Turskoj, kao članicama NATO-a, stalo do mira i sigurnosti na evropskom jugoistoku. Stoga su razgovarali i o nastavku saradnje u okviru trougla Zagreb - Sarajevo - Ankara.
I Hrvatska i Turska zainteresovane su za stanje u Bosni i Hercegovini. Hrvatska zato što s tom zemljom ima granicu dužu od hiljadu kilometara i što su Hrvati u njoj konstitutivan narod, kao i zato što je jedan od garant Dejtonskog sporazuma.
Turska se, s druge strane, doživljava kao zaštitnica Bošnjaka, s kojima Hrvati čine najveći deo stanovnika Federacije BiH, jednog od dva entiteta od kojih se sastoji BiH. Utiicaj Turske u BiH poslednjih decenija je snažno porastao.
Dobri odnosi Hrvatske i Turske mogli bi raspetljati BiH čvor
Upravo bi se dobri odnosi Hrvatske i Turske mogli pokazati ključnima za premošćivanje jaza između političkih predstavnika Hrvata i Bošnjaka u Federaciji BiH i u BiH u celini.
Takođe, mogli bi pozitivno uticati na stabilizaciju prilika u celoj BiH, koja se sada nalazi možda i najbliže raspadu još od potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine.
Naime, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima dobre odnose sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao i s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koji već mesecima preti odcepljenjem tog bosanskohercegovačkog entiteta, i to u trenutku kada službeno Sarajevo nastoji da ispuni barem minimalne uslove za otvaranje pregovora o ulasku u EU.
"Turska ima velik utiacj na Bošnjake, ali ne znamo kakvi su tačno njeni interesi u BiH"
I deo hrvatskih stručnjaka ističe da Ankara ima velik uticaj na Bošnjake, ali sumnjičav je prema planovima Turske u BiH.
"Turska nesumnjivo ima jak uticaj na Bošnjake. Otvoreno je pitanje da li je Turskoj stvarno u interesu da se situacija u BiH reši. Mi zapravo i ne znamo kakvi su tačno interesi Turske u BiH", upozorava za Euractiv politolog i sociolog, kao i voditelj Evropskog centra za migracijske studije Anđelko Milardović.
Dodaje kako bi Ankara svoj uticaj u BiH mogla iskoristiti i za trgovinu oko drugih pitanja koja su Turskoj važna, a kojih nije malo.
Ipak, pozdravlja jačanje diplomatskih veza Hrvatske i Turske.
Turska podržava želju Hrvatske da uđe u OECD
Turska je dugo vremena bila jedan od vodećih hrvatskih saveznika. Preciznije, sve do ulaska Hrvatske u EU, kada je Zagreb morao uvesti vize turskim državljanima, nakon čega su odnosi zahladili.
Ipak, Hrvatska i Turska su i dalje saveznice. Turska je članica NATO-a još od 1952. godine, a Hrvatska od 2009.
Takođe, Turska je članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), članstvu u kojoj teži i Hrvatska, a što se takođe, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, našlo na dnevnom redu sastanka Grlića Radmana i Fidana. Turska u tome Hrvatskoj pruža podršku.
Suspendovani pregovori o članstvu u EU
Hrvatska i Turska su na jesen 2005. godine istovremeno pokrenule pregovore o ulasku u EU. Hrvatska ih je u međuvremenu i zatvorila i pristupila Uniji 1. jul 2013. godine.
Turska se, s druge strane, našla u blokadi, što zbog okupacije severne trećine Kipra, što zbog autoritarne vladavine Erdogana, a velikim delom i zato što ni sama EU zapravo ne zna želi li je u svom članstvu ili ne. Pristupni pregovori s Ankarom i službeno su suspendovani 2019. godine i niko u ovom trenutku ne može reći hoće li se ponovno pokrenuti ili se time neuspešno završio dugotrajan put Turske u EU.
Okretanje Ankare Balkanu, Bliskom istoku i Zakavkazju
Turska se poslednjih godina okrenula jačanju svog uticaja na Balkanu, ali i na Bliskom istoku te u Zakavkazju i Srednjoj Aziji. Takva politika Ankare često je dovodi u sukob s ostatkom Zapada, kojem Turska, kao članica NATO-a i kandidat za EU, službeno pripada.
To se videlo i kada je Rusija u februaru 2022. godine napala Ukrajinu. Iako je Turska osudila napad, ona je jedina članica NATO-a koja Moskvi nije uvela sankcije.
Erdogan je nastavio da održava dobre odnose i s Kijevom i s Moskvom. Turska je čak pokušavala da bude posrednik u pregovorima Rusije i Ukrajine.
Odstupanje od zapadne politike vidljivo je i u slučaju sukoba Izraela i Hamasa. Dok je većina zapadnih zemalja u tom sukobu podržala Izrael, Turska je došla do samog ruba prekida diplomatskih odnosa s Izraelom i izrazila podršku Palestincima.
I u kratkoj vojnoj intervenciji Azerbajdžana u Gorskom Karabahu na jesen prošle godine, koja je završila egzodusom tamošnjeg jermenskog stanovništva, Turska se našla na drugoj strani u odnosu na većinu zapadnih zemalja. Naime, Ankara je izravno pomogla Bakuu, dok je EU razmatrala načine kako da kazni Azerbajdžan, ali i kako da otrgne samu Jermeniju od ruskog uticaja.
Stvari su otišle toliko daleko da su Erdogan i azerbajdžanski predsednik Ilham Alijev na kraju odlučili da otkažu svoje učešće na samitu Evropske političke zajednice u Granadi, o čemu je Euractiv pisao.
Ceo tekst pročitajte na EURACTIV.hr
(M.A./EURACTIV.rs)