Stav Turske da ne osuđuje Hamas kao terorističku organizaciju je "problematičan" i neuravnotežen, rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis, dodajući da je Atina u pripravnosti nakon terorističkih napada širom bloka.
U međuvremenu, izvor u Briselu je za Euractiv rekao da vlasti EU ostaju na oprezu u pogledu evropskih zemalja sa velikim muslimanskim zajednicama.
U intervjuu za TV kanal ANT1, Micotakis je kritikovao Ankaru zbog njenog stava o eskalaciji na Bliskom istoku.
„Pozicija Turske svakako nije izbalansirana. A to što otvoreno ne osuđuje Hamas kao terorističku organizaciju je, po mom mišljenju, veoma problematično", rekao je grčki lider.
Od početka krize na Bliskom istoku, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan napada Izrael.
„Pozivam čitavo čovečanstvo da preduzme mere kako bi zaustavili izraelsku brutalnost bez presedana u Gazi", rekao je Erdogan ranije ove nedelje.
U sredu je napao Savet bezbednosti UN zato što nije usvojio rezoluciju o zaustavljanju neprijateljstava na Bliskom istoku za slanje humanitarne pomoći u pojas Gaze.
„Savet bezbednosti UN, koji je postao neefikasan, još jednom nije uspeo da preuzme svoje odgovornosti", dodao je on.
Rezoluciju je predložio Brazil, ali je Vašington stavio veto, dok su Rusija i Velika Britanija bile uzdržane.
S druge strane, Micotakis je rekao da je Grčka bila uravnotežena priznavanjem prava Izraela na samoodbranu, ali uz „poštovanje međunarodnog prava i da reaguje u okviru pravila koja mogu regulisati oružani sukob".
„Grčka se nikada nije distancirala od logike rešenja dve države za konačno rešenje palestinskog pitanja", istakao je lider grčkog desnog centra.
Micotakis je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućnosti oružane kopnene invazije na Gazu.
„Bojim se da oni koji su možda podstakli ili stajali iza ovog terorističkog napada u Izraelu traže upravo to", rekao je on.
Islamski teroristički napadi
Govoreći o incidentima terorističkih napada u drugim zemljama EU, kao što su Francuska i Belgija, Micotakis je rekao, "nažalost", ovo nije prvi put da se Evropa suočava sa implikacijama ekstremnog islamskog terorizma.
„Sigurno je da kada se strasti razbuktaju, takva ekstremna ponašanja mogu nekako ponovo doći do izražaja", rekao je on.
„U bliskoj smo saradnji sa svim bezbednosnim službama evropskih zemalja. U Grčkoj nismo imali, rekao bih, karakteristike muslimanskog stanovništva koje je postalo radikalizovano, kao što se desilo u drugim evropskim zemljama. To ne znači da ne treba da budemo apsolutno budni", rekao je Micotakis.
U Briselu je izvor iz EU rekao za Euractiv da evropske bezbednosne vlasti nisu posebno zabrinute zbog potencijalnih organizovanih terorističkih napada, ali su posebno oprezne u vezi sa „vukovima usamljenima".
„Nijedna obaveštajna služba EU ne može imati apsolutnu kontrolu nad njima, moglo bi biti nekih informacija o individualnoj radikalizaciji, ali kontrola je minimum", rekao je izvor, koji je upoznat sa tekućim razgovorima o bezbednosti.
Izvor je objasnio da su zemlje EU sa velikom muslimanskom populacijom posebno zabrinute, što se odražava i na političkom nivou.
„Francuska pokazuje nervozu svaki put kada neki političar EU izrazi podršku Izraelu i previše prigovaranja dolazi iz Pariza", primetio je izvor iz EU, dodajući da francuski predsednik Emanuel Makron želi da izbegne raspirivanje vatre u ionako „krhkom" društvenom okruženju sa muslimanskim zajednicama u svojoj zemlji.
Izvor je naglasio da se mora razumeti pozicija Francuske, ali da u isto vreme Pariz treba da shvati da „teroristički napadi moraju biti osuđeni bez straha".
(EURACTIV.rs)