Nakon nedelju dana zbunjujućih i kontradiktornih poruka o stavu bloka o tekućem ratu između Izraela i Hamasa, očekuje se da će se lideri EU u utorak (17. oktobra) okupiti oko jasnog stava.

"Osetili smo potrebu da uvedemo red", rekao je jedan zvaničnik EU, govoreći anonimno da bi slobodnije razgovarao o tome.

Razgovaraće se i o posledicama po zemlje članice EU, koje su izložene polarizaciji zbog sukoba, kao i o efektima migranata i izbeglica koji iz zona sukoba teku u obližnje zemlje i Evropu, rekli su zvaničnici EU.

Ali radi se i o raspravi o perspektivi šireg rata na Bliskom istoku, dodali su.

Zvaničnici i diplomate EU strahuju da bi Izrael mogao pokrenuti krvavu kopnenu invaziju na Gazu koja bi mogla izazvati još više civilnih žrtava i potencijalno završiti u širem regionalnom sukobu ako milicija Hezbolaha koju podržava Iran koja je teško naoružana pokrene napad iz Libana na Izrael.

Hitnim razgovorima prethodila je zajednička izjava lidera EU u nedelju (15. oktobra) u kojoj se oštro osuđuju Hamasovi "teroristički napadi" i istovremeno se pominje "važnost obezbeđivanja zaštite svih civila u svakom trenutku".

Saopštenje i virtuelni samit su pokušaj "da se stvari vrate na pravi put tako da EU govori o situaciji, a ne da se govori da EU govori o situaciji", rekao je diplomata EU.

Svako ima svoje mišljenje

Visoki zvaničnik EU požalio se da je teško pronaći zajedničku liniju jer "svako ima svoje mišljenje" o Bliskom istoku.

Fon der Lajen je prošlog petka (13. oktobra) odletela u Izrael i rekla premijeru Benjaminu Netanjahuu da Evropa podržava pravo Izraela da se brani.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Ali ta poruka je preneta bez opreza od strane drugih evropskih lidera ili od strane glavnog diplomate EU Žozepa Borela, koji je podržao pravo Izraela da se brani, ali je upozorio da izraelska akcija mora biti u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.

Ranije prošle nedelje, komesar za susedstvo Oliver Varhelji već je sam objavio da su sve isplate razvojne pomoći EU Palestincima zamrznute zbog napada Hamasa, što je izvršna vlast EU ispravila rekavši da humanitarna pomoć ipak nije zaustavljena.

Mnogi u Briselu veruju da je sastanak ministara spoljnih poslova EU ranije prošle nedelje trebalo da postavi ton za javni stav EU, posebno naglasak na pozivanju na međunarodno humanitarno pravo, što je takođe odražavalo stav UN.

"Ali to je u osnovi postalo nejasno zbog postupaka predsednice Komisije", rekao je diplomata EU.

Portparol Evropske komisije Erik Mamer tražio je u ponedeljak (16. oktobra) da povuče paralele između prvog putovanja Fon der Lajen u Ukrajinu, pod napadom Rusije, i njenog nedavnog putovanja u Izrael, tokom kojeg je pregledala mesto masakra u Hamasu.

"Ne sećam se da je neko kritikovao predsednicu što je otišla u Ukrajinu nakon izbijanja rata (...) kada je otišla u Buču i videla vreće sa leševima", rekao je on.

"Predsednica može da putuje gde god želi", rekao je žustro.

Zašto se Fon der Lajen uvlači u spoljnopolitička pitanja?

Ali većina država članica EU "bila je duboko nezadovoljna" što je Fon der Lajen preuzela na sebe da se uvlači u spoljnopolitička pitanja – u nadležnosti nacionalnih prestonica – bez prethodnih konsultacija i udaljavanja od svojih nacionalnih pozicija.

"Spoljni poslovi su stvar država članica, to je pitanje Evropskog saveta", rekao je zvaničnik EU.

Diplomate i zvaničnici EU se takođe, u svojoj većini, slažu da je Fon der Lajen ugrozila višegodišnje napore bloka da igra ulogu u mirovnom procesu na Bliskom istoku.

Dodatni samit EU u utorak takođe dolazi nedelju dana pre nego što je planirano da se lideri bloka lično sastanu na svom redovnom samitu EU u Briselu, koji je prvobitno trebalo da razgovara o migracijama.

Agenda će se verovatno razvijati oko različitih implikacija sukoba, ne samo na diplomatskim naporima da se spreči njegova eskalacija u regionalnu nestabilnost.

(EURACTIV.rs)