Očekuje se da će zemlje EU razgovarati o potencijalnoj novoj pomorskoj operaciji koja bi imala za cilj ponovno uspostavljanje bezbednosti i slobode plovidbe u Crvenom moru dok Huti nastavljaju da napadaju brodove.
Predviđeno je da ambasadori EU razgovaraju o detaljima predloga diplomatske službe Evropske unije EEAS čiji je cilj uspostavljanje bezbedne plovidbe u Crvenom moru usled sve češćih napada Huta sledećeg utorka (16. januara) u Političkom i bezbednosnom komitetu (PSC) bloka, prema nekoliko diplomata EU.
Ovo dolazi u trenutku kada se zapadni saveznici i regionalni partneri spremaju da zaštite brodove na Crvenom moru od jemenskih pobunjenika Huti koje podržava Iran, a koji su poslednjih nedelja pokrenuli napade na brodove na međunarodnoj trgovinskoj ruti kao odgovor na izraelsko bombardovanje militanata Hamasa u Gazi.
Predlog predlaže stvaranje "nove operacije EU" koja bi "dejstvovala u širem području operacija, od Crvenog mora do Zaliva".
Iako su veličina, obim i sastav bilo koje nove misije EU i dalje nejasni, ona bi uključivala "najmanje tri protivvazdušna razarača ili fregate sa sposobnostima za više misija tokom najmanje jedne godine", prema predlogu.
Taj pritisak je prethodio napadima SAD i Britanije na položaje koje drže pobunjenici u Jemenu u petak (12. januara), ali je osećaj hitnosti pojačan preusmeravanjem brodova dalje od Crvenog mora i upozorenjima o značajnim poremećajima u globalnom lancima snabdevanja.
Prema diplomatama EU, blok bi mogao da finalizuje planove do 22. januara, kada se očekuje da će se njegovi ministri spoljnih poslova sastati u Briselu, s ciljem da se operacija pokrene već krajem februara.
Misija Sjedinjenih Američkih Država
Evropski pritisak – koji se dešava poslednjih nekoliko nedelja – dolazi nakon što su SAD u decembru pokrenule operaciju Prosperity Guardian, operaciju koju čini ad-hoc koalicija od skoro 20 partnerskih zemalja.
Jedna opcija za napore EU bila bi potencijalno nastojanje da se dopuni koalicija koju predvode SAD, koja već uključuje brojne zemlje iz bloka.
Druga bi bila da nova misija bude izgrađena na Agenoru, zajedničkoj operaciji nadzora koju predvode Francuzi i koja pokriva ceo zaliv, Ormuski moreuz (spaja Persijski zaliv sa Omanskim) i deo Arapskog mora, sprovedena u okviru krovne misije nazvane European Maritime Avareness u Ormuški moreuz (EMASoH).
Trenutno učestvuju Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Holandija, Norveška i Portugal.
Prošle godine, EU je prvobitno istražila mogućnost korišćenja svoje antipiratske misije, Atalanta, koja deluje u Indijskom okeanu i štiti brodove ispred Somalije. Španija se, međutim, protivila toj ideji, rekavši da je otvorena za novu misiju.
Ministarka odbrane Španije Margarita Robles rekla je u petak (12. januara) da je "stav Španije o ovoj temi uvek bio jasan" i da Madrid neće učestvovati ni u jednoj pomorskoj misiji EU u Crvenom moru.
"Od početka smo govorili da u Crvenom moru Španija u ovom trenutku neće učestvovati, jer je čvrsto opredeljena za druge misije, u ovom slučaju, misiju Atalanta u Indijskom okeanu (...), misija koja je veoma zahtevna", rekao je Robles.
Mada Madrid nije dao zvaničan razlog, španski mediji su izvestili da iza odbijanja stoji domaća politika, sa tvrdolevičarskim partnerom u španskoj vladajućoj koaliciji, partijom Sumar, koja se generalno protivi spoljnoj politici SAD.
Postoji "opšti interes" drugih zemalja članica EU koje su već uključene u region, posebno "slobodnih trgovaca", rekao je za Euractiv jedan diplomata EU.
Drugi diplomata EU objasnio je da je "raspoređivanje do kraja februara ambiciozno s obzirom na kratak vremenski period, ali da bi moglo biti realan vremenski okvir".
"Mnogo će zavisiti od toga da li će svaka država članica biti spremna da nastavi brzo", dodao je treći diplomata EU.
(JA/EURACTIV.rs)