Početak 2024. godine nije obrisao neka već postojeća nezadovoljstva među Evropljanima. Šta je obeležilo nedelju za nama?
Nedelja za nama započela je u znaku besa. Nemački poljoprivrednici započeli su ponedeljak (8. januara) protest kojim pokušavaju da da se izbore protiv planiranih (a sada delimično povučenih) rezova u poljoprivrednom sektoru u Nemačkoj. Osim nezadovoljnih poljoprivrednika koji su alarmirali Berlin kada su u nedelju uveče (7. januar) izveli prve traktore na ulice, glas su digli i nezadovoljni železničari što je, prema rečima našeg sagovornika iz Nemačke, posebno teško palo.
"Ona priča o praznim rafovima u prodavnicama nije istinita, bar ne za sada. Postoji mogući problem u snabdevanju nekih, ali daleko od toga da se "panično kupuje". Koliko vidim, ljudima za sad najveći problem pravi blokada puteva odnosno otkazivanje nekih polazaka vozova – traže alternative za odlazak na posao, kako da vode decu u školu", rekao je za EURACTIV Igor, Srbin koji živi i radi u Nemačkoj. Kako je primetio, ima pojedinačnih incidenata jer "ljudi pucaju po šavovima" zbog nervoze.
Ostaje da vidimo sa kakvim će se ishodom završiti ova "nedelja besa" u Nemačkoj, kako su je nazvali nezadovoljni građani.
U duhu spomenutog besa, posebno interesovanje izazvala je vest da je Španija priznala kosovske pasoše, u okviru novonastale vizne liberalizacije za vlasnike pasoša takozvane države Kosovo. Javnost u Srbiji ali i javnost u Španiji reagovala je burno. Naime, pojavile su se dileme oko toga da li ovaj čin utiče na čvrst stav zvaničnog Madrida o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Upravo tim povodom oglasilo se i Ministarstvo spoljnih poslova Španije kako bi razjasnilo novonastalu situaciju.
Oni su poručili da ovakav razvoj događaja ni na koji način ne podrazumeva priznanje Kosova.
"Sve zemlje koje priznaju Šengen prihvatile su upotrebu kosovskih pasoša. To ni na koji način ne znači priznanje Kosova. Bez ove izmene, nosioci ovih pasoša bi imali problema da legalno posećuju zemlje koje ih ne priznaju", navodi se u reakciji španskog Ministarstva spoljnih poslova.
Opozicija u ovoj državi izrazila je strah zbog ovog postupka vlasti i zahtevala je objašnjenja od vlade, tvrdeći da bi to moglo da bude presedan za priznavanje katalonskih pasoša u budućnosti.
Turbulentno je i na političkoj sceni Francuske koja je u toku nedelje za nama dobila novog premijera nakon što se Elizabet Born povukla, pošto predsednik Emanuel Makron želi da da novi podsticaj svom drugom mandatu, uoči izbora za Evropski parlament i održavanju Olimpijskih igara u Parizu ovog leta.
Na njeno mesto došao je dosadašnji ministar obrazovanja, Gabrijel Atal, kojeg su francuski mediji javnosti predstavili tako što su stavili fokus da je on "do sada najmlađi premijer u istoriji zemlje i prvi pripadnik LGBT populacije koji je na to mesto postavljen".
Promena premijera dolazi nakon godinu dana obeleženih politikom krizom u zemlji, zbog sporne reforme penzionog sistema i zakona o imigraciji, a nakon saopštene odluke u javnosti su počele da kruže priče o njenim potencijalnim naslednicima.
Posebno interesovanje izazvala je informacija da je predsednik najmoćnijeg tela u Evropi, Evropskog saveta, Šarl Mišel najavio da će se povući sa te funkcije ranije nego što je to bilo očekivano. Četrdesetosmogodišnjem bivšem belgijskom premijeru koji je četiri godine predsedavao sastancima šefova država ili vlada 27 zemalja EU, sadašnji mandat prestaje tek u novembru. On je, međutim, odlučio da želi da svoju karijeru nastavi u drugoj ulozi.
Kako se spekuliše, sa najvažnije funkcije u Evropi, Mišel sada pretenduje na funkciju predsednika Evropskog parlamenta. Ovo bi se, međutim, moglo pokazati kao rizična opklada, jer liberali, na čijem spektru se Mišel nalazi sa listom Reformski pokret, možda neće biti u poziciji da zauzmu bilo koju glavnu ulogu.
Izbori za Evropski parlament biće održani od 6. do 9. juna u 27 zemalja EU. Oni će dovesti do obnove na čelu evropskih institucija, uključujući Evropsku Komisiju i Evropski savet.
Kao poslednju, ali ne i najmanje važnu vest, izdvajamo intervju predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard koja je izjavila u četvrtak (11. januara) da su kamatne stope u evrozoni dostigle svoj vrhunac nakon brzog rasta kao odgovora na visoku inflaciju prošle godine.
"Mislim da smo na najvišoj tački i ako izuzmemo dodatne šokove... stope vrlo verovatno neće nastaviti da rastu", rekla je Lagard u intervjuu za francusku televiziju France 2.
Lagard, međutim, ne dozvoljava da se previse opustimo kada je u pitanju monetarna politika, pa na pitanje o smanjenju troškova zaduživanja, ostaje nedorečena.
"Mislim da sukamatne stope dostigle svoj vrhunac", rekla je, ali je odbila da govori o mogućem smanjenju troškova pozajmljivanja, odnosno kamatnih stopa.
"Ne mogu da odredim datum. Ako dobijemo bitku protiv inflacije, ako smo sigurni da će inflacija biti na dva odsto, onda će stope početi da opadaju", istakla je.
ECB je podigla stope više i brže nego ikad kako bi se uhvatila u koštac sa visokom inflacijom, izazvanom rastućim cenama energenata nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
(JA/EURACTIV.rs)